Aktuelno

1.maj2018.

MKS u kampanji za povećanje minimalnih zarada

16. jul 2019.

Međunarodna konfederacija sindikata (MKS) pozvala je nacionalne sindikate u Istočnoj Evropi da podrže kampanju ove organizacije za povećanje minimalnih zarada.
To povećanje, kao i jačanje socijalne zaštite, pomoglo bi da se obezbedi dostojanstven život za radnike i njihove porodice i podržalo održiv i inkluzivni razvoj regiona, rečeno je danas na međunarodnom forumu o minimalnim zaradama, koji se u organizaciji MKS-a održava u Beogradu.
Generalni sekretar MKS-a Šaron Barou rekla je da su, uprkos globalnom ekonomskom rastu, zarade stagnirale tokom proteklih decenija i nisu išle u korak s rastućom produktivnošću.
"Ekonomski rast se nije pretočio u prilike za dostojanstven rad, nejednakost je velika i raste, a nedostatak prilika za dostojanstven rad i visok nivo siromaštva imaju katastrofalne društvene, političke i ekonomske posledice", ukazala je ona.
Prema njenim rečima, milioni radnika širom sveta ne zarađuju dovoljno za dostojanstven život, a neadekvnatni sistemi socijalne zaštite pogoršavaju ionako visoke nivoe nejednakosti i siromaštva.
I Istočna Evropa je doživela relativno postojan ekonomski rast, pa se bruto domaći proizvod skoro učetvorostručio od 2000. godine. Taj rast se, međutim, ne raspodeljuje pravično među stanovništvom, što je dovelo do znatnog porasta nejednoakosti prihoda. To je doprinelo tome da veliki broj ljudi živi na ivici siromaštva, kao i da mnogi, posebno mladi i obrazovni ljudi, odlaze da rade u inostranstvo, što vodi i do smanjenja raspoloživih veština u tim zemljama.
Izvršni sekretar Pan- evropskog regionalnog veća (PERV) Anton Lepik rekao je da je neophodno obezbediti kolektivno pregovaranje u regionu, kako bi se obezbedio adekvatan posao, dostojanstvene zarade i kvalitetne javne usluge.
Mada sve zemlje u regionu imaju minimalne zarade, one su veoma niske i neadekvatne u pogledu omogućavanja radnicima i njihovim porodicama da imaju dstojanstven život. Pored toga, sindikati su često na meti napada, pa je ugroženo i kolektivno pregovaranje.
Član Predsedništva i Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije Milan Grujić ukazao je na nikada težu situaciju u Srbiji, posebno nakon tranzicionog perioda, u kojoj je najveći deo radno sposobnog stanovništva na granici siromaštva i biološkog opstanka.
Socijalni partneri u Srbiji, prema rečima izvršne sekretarke UGS Nezavisnost Čedanke Andrić, za mesec dana počinju pregovore oko nove minimalne zarade, koja sada iznosi 229 evra.
Na Socijalno ekonomskom savetu Srbije je prošle godine postignut konsenus da se u naredne tri godine izjednače minimalna zarada i minimalna potrošačka korpa. To znači da je cilj sindikata da 2021. godine minimalna zarada bude 315 evra, koliko sada iznosi minimalna potrošačka korpa, rekla je ona.
Na skupu, koji se završava sutra, učestvuju sindikati iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Severne Makedonije, Moldavije, Crne Gore, Rumunije, Ukrajine i Srbije.


Prosečne zarade u Srbiji po zaposlenom u šumarstvu i drvnoj industriji - april 2019.

11. jul 2019.

Izvor Republički zavod za statitistiku
Prosečna bruto zarada za april 2019. u šumarstvu iznosila je 69.227 dinara ,odnosno ,bez poreza i doprinosa 49.948 dinara.
Za drvnu industriju prosečna bruto zarada iznosila je:

  1. Prerada drveta i proizvodi od drveta ,osim nameštaja- Bruro:45.457 dinara , Neto:33.235 dinara
  2. Proizvodnja nameštaja : Bruto:54.030 dinara Neto: 39.378 dinara
Prosečna zarada (bruto) obračunata za april 2019. godine iznosila je 75.441 dinar, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 54.645 dinara.
Rast bruto zarada u periodu januar–april 2019. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 9,7% nominalno, odnosno 6,9% realno. Istovremeno, neto zarade su porasle za 9,9% nominalno i za 7,1% realno.
U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna bruto zarada za april 2019. godine nominalno je veća za 11,1%, a realno za 7,8%, dok je prosečna neto zarada veća za 11,3% nominalno, odnosno za 8,0% realno.
Medijalna neto zarada za april 2019. godine iznosila je 41 773 dinara, što znači da je 50% zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.
Zaradu čine:
  1. zarade zaposlenih u radnom odnosu, uključujući naknade za dežurstva, za rad noću i po smenama, nedeljom i praznikom; naknade za ishranu u toku rada i za neizvršene časove rada (godišnji odmor, plaćeno odsustvo, praznici, bolovanja do 30 dana, odsustvo zbog stručnog usavršavanja, zastoj u radu koji nije nastao krivicom radnika); regres za korišćenje godišnjeg odmora, nagrade, bonusi i sl.;
  2. naknade za rad zaposlenih van radnog odnosa (po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova).
Zaradom se ne smatraju naknade po osnovu ugovora o delu, naknade za bolovanja duža od 30 dana, naknade troškova zaposlenima za dolazak na posao i odlazak sa posla, za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostranstvu, naknade za smeštaj i ishranu tokom rada i boravka na terenu, otpremnine zaposlenima pri odlasku u penziju ili za čijim je radom prestala potreba, jednokratne naknade u skladu sa socijalnim programom, naknade troškova pogrebnih usluga i naknade štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, jubilarne nagrade, solidarne pomoći, kao ni ostala primanja za koja se ne plaćaju porezi i doprinosi.


Sindikalci traže minimalac najmanje 31.000

9. jul 2019.

Konkretni razgovori članova Socijalno-ekonomskog saveta (SES) o visini minimalne cene rada najverovatnije će početi u drugoj polovini avgusta, jer je ministar finansija Siniša Mali najavio povećanje minimalca u septembru.
I dok se svi učesnici socijalnog dijaloga slažu u tome da je nephodno njeno povećanje, sindikati su izneli i konkretne brojke te očekuju da ona sa 27.000 skoči na bar 31.000 dinara.
Iako se zvanični razgovori o minimalcu još uvek ne vode, računica sindikata pokazuje da bi bilo realno očekivati da minimalna cena rada bude na nivou od 85 ili 90 odsto minimalne potrošačke korpe, odnosno između 31.000 i 32.000 dinara.
U Uniji poslodavaca kažu da teba povećati minimalac, ali ne preciziraju za koliko, a što se tiče stava Vlade Srbije, ministar finansija Siniša Mali nedavno je rekao da bi na jesen trebalo očekivati značajno povećanje.
Sekretar Veća Saveza Samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović očekuje da će se krajem avgusta ili početkom septembra konkretnije razgovarati o tome budući da će se nova cena rada primenjivati od iduće godine.
"Naš zahtev je da ona bude na nivou od 85 ili 90 odsto mimalne potrošačke korpe budući da se u proteklom periodu dosta govorilo o tome da bi ona trebalo da dostigne njen nivo. To bi bilo oko 31. 000 i 32.000 dinara", rekao je Mihajlović i dodao da su to dve dve varijante na kojima će insistirati kad bude razgovora oko minimalne zarade.
Mihajlović smatra da je to realno i da sindikati nisu postavili nerealna očekivanja.
"Nadam se da će se naći rešenje koje će zadovolјiti i jednu drugu stranu", kaže Mihajlović.
Predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić očekuje da će se i dogovor socijalnih partnera o visini minimalne zarade u 2020. godini postići u septembru.
"Interes svakog poslodavca su zadovolјni radnici i nema dileme oko toga da bi minimalnu zaradu trebalo povećati", rekao je Nenezić, ali nije precizirao kakav stav će predstavnici Unije poslodavaca izneti u pogledu visine povećanja.
Ukoliko se dogovor ne postigne na nivou SES-a u septembru, minimalnu cenu rada za iduću godinu doneće Vlada Srbije.
Od 2010. godine minimalac je povećan sedam puta. Za ovu godinu povećan je za 10 odsto, a u 2017. godini za šest odsto.
"Ne treba tražiti nešto nerazumno, ali ono sto je važno je da sindikati, poslodavci ali i vlada Srbije dele isti stav - da minimalna cena rada treba da se poveća", rekao je Nenezić. U Uniji poslodavaca ranije su rekli da bi u ovom trenutku realno bilo povećanje minimalca do šest procenata.
Minimalna cena radnog sata u Srbiji ove godine iznosi 155 dinara što je mesečno oko 27.000 dinara, dok je cena minimalne potrošačke korpe dostigla skoro 37.000 dinara.
Izvor: Dnevnik


Zašto spisak zaposlenih više nije validan dokument

26. jun 2019.

Pretplatne karte za prevoz do posla i nazad će kao i do sada zaposleni sami kupovati ako žele. Firme su dužne da im novac mesečno uplaćuju u te svrhe, a oni mogu da ga upotrebe i za neki drugi alternativni prevoz.
Ministarstvo finansija, međutim, smatra da su naknade nedokumentovan rashod preduzeća koji se ne priznaje u poreske svrhe i da zaposleni nemaju, kao do sada, pravo na poresko oslobađanje ukoliko nemaju verodostojnu ispravu kao što je fiskalni račun da su zaista kupovali karte, a po poslednjem predlogu i spisak zaposlenih.
Na poslednjoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta Ministarstvo finansija dalo je ovo mišlјenje, koje su predstavnici sindikata odbili i tražili da se ova oblast reguliše na drugačiji način, odnosno kao i ranijih godina.
Duško Vuković iz Saveza samostalnih sindikata Srbije naglašava da niko ne može da uslovlјava zaposlene čime će ići na posao niti oni treba da pravdaju troškove.
Na ovaj način se, kaže on, favorizuje monopol jednog prevoznika, a ipak, ne dešava se sve samo u Beogradu.
"Primera radi, u Kragujevcu javni prevoz radi do 20 časova, pa zaposleni koji rade drugu smenu ne mogu da ga koriste", kaže Vuković.
"To znači da moraju da koriste alternativne prevoze. Predlog da se prilažu fiskalni računi o drugačijem prevozu je besmislen, to je ogromna papirologija, a zašto bi vas, recimo, neko i uslovlјavao da sipate benzin odjednom za 3.200 dinara, koliko je cena mesečne markice u Beogradu".
Ovu praksu da radnici dobijaju samo pretplatne karte, a ne novac, uvela je krajem prošle godine gradska vlast u Beogradu. Tada je u zvaničnom dokumentu koji je dostavlјen beogradskim opštinama, preporučeno da se zaposlenima isklјučivo daju "busplus" karte za prevoz i da će oni koji ne budu postupali po navedenoj preporuci biti sankcionisani, tj. neće moći da povlače sredstva iz budžeta kapitalnih investicija i neće se razmatrati njihovi predlozi za produženje linija javnog gradskog prevoza.
Član 118 Zakona o radu, međutim, propisuje da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz. Svako drugo odstupanje bi bilo moguće samo uz saglasnost zaposlenog.
To znači da posebni kolektivni ugovori ili drugi opšti akti ne bi trebalo da sadrže odredbe koje uskraćuju mogućnost izbora. Kada je to moguće, uvek je poželјno i najjednostavnije obezbediti prevoz za dolazak i odlazak sa rada kupovinom mesečne pretplatne karte u javnom saobraćaju ili isplatom u gotovom novcu u visini cene mesečne pretplatne karte.
Nadležni u Beogradu, takođe, tvrde da se 70 odsto građana prestonice švercuje ili drži pojedinačnu kartu dok ne naiđe kontrolor. Prošle godine u Beogradu je bilo oko 717.000 zaposlenih, a svega 114.000 prodatih pretplatnih karata, pa su dotacije iz budžeta gradskim prevoznicima ogromne. Međutim, takva situacija je gotovo nemoguća u gradovima širom Srbije.
Izvor: Novosti


Kako se izboriti za radnička prava

13. jun 2019.

" Kako se izboriti za radnička prava" tema je skupa održanog 7. i 8.juna u Subotici u organizaciji udruženja građana " Zrenjaninski socijalni forum". Na skupu su učestvovali udrženja građana "Solidarnost" Subotica, članovi Saveza samostalnih sindikata iz Kragujevca, Jagodine, Vršca, Niša, Kruševca, Novog Sada i član UGS "Nezavisnost" Beograd.
Na početku skupa prikazan je dokumentarni film " Rekorderi" o radničkom štrajku dugom 4 godine, nakon čega je usledila diskusija oko radničkih prava i njihovih kršenja i kako se izboriti za što veća prava.
Najveća kršenja prava radnika se ogledaju u niskim zaradama koje ne mogu da obezbede radnicima dostojanstven život, problem plaćanja prekovremenog rada, rada u dane nedeljnog odmora, niska zaštita na radu, agencijsko zapošljavanje a zaposleni su u strahu od mogućih dodatnih problema ukoliko bi se obratili nadležnim institucijama.
Država je na strani investitora a ne radnika i zato mi kao članovi sindikata i udruženja građana možemo i moramo to da promenimo ,svojim delovanjem i obaveznom edukacijom mladih, o tome šta sindikat jeste i šta bi mogao da bude, ukoliko se probude solidarnost i predlože rešenja koja mogu biti efikasnija u borbi za bolje uslove rada i veća prava svih radnika zajednički je zaključak učesnika skupa.
Miljana Županjac, Samostalni sindikat šumarstva i prerade drveta- Sekcija mladih


Istorijski kongres EKS

7. jun 2019.

14. Kongres Evropske konfederacije sindikata, koji je održan od 21. do 24. maja u Beču sa oko 1.000 sindikalaca iz cele Evropske unije, zemalja kandidata za članstvo u Evropskom ekonomskom prostoru i EU, bio je značajan kongres za sindikat pokret. Bila je to dobra prilika za plodne debate o novim oblicima zapošljavanja, ulozi mladih u sindikalnom pokretu, o budućnosti rada. Sa sindikalnim predstavnikom iz kelnskog Foodora zapažena debata je vođena o klimatskim promenama. Debatu su obogatili ugledni gosti, među njima Džozef Štiglic, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju.
Štiglic se založio za bolju ravnotežu između oporezivanje kapitala i rad, kao i za alternativne mere u BDP u korist integracije socijalno-ekoloških indikatora. U dokumentima Kongresa je ostalo zabeleženo njegovo zapažanje da je "danas nezaposlenost mladih veći problem od inflacije".
Posebna pažnja je posvećena ravnopravnosti polova, pa ne čudi što je na ovam ETUC kongresu učestvovao jednak broj muškaraca i žena delegata. ETUC je ponovio zahtev za praćenje evropske akcije Stub inicijative socijalnih prava i razmatranje mogućnosit obnavljanja društvenog ugovora za Evropu. Svi zahtevi i obećanja ETUC ukomponovani su u Manifestu, koji je usvojen na kongresu. Na marginama Kongresa ETUC organizovao nekoliko interaktivnih dešavanja: demokratija na radnom mestu; trenutak tranzicije; predviđanja za sindikate, a predstavljena je ideja za dve knjige - budućnost Evrope i trilogija o kolektivnom pregovaranju u Evropi. Pored toga, Brajan Bercusson, dobitnik nagrade Piter Pecinovski za 2019. predstavio je svoju doktorsku tezu o problematičnom odnosu evropske ekonomske politike i osnovnih socijalnih prava. Na vidljivo postavljenom i dobro posećenom ETUCE štandu, delegati i gosti Kongresa mogli su da dobiju informacije o našem radu i preuzmu kopije mnogih nedavnih publikacija sa platforme za ekonomiju o angažovanju mladih radnika, članstvu u sindikatu i boljim regulativama. Oni su, takođe, mogli da okušaju sreću na ETUCE kvizu, koji je razvilo odeljenje za obrazovanje, ali i dobiti odgovore na sva pitanja o radu saveta. Bilo je uživanje posetiti izložbu istorijskih sindikalnih plakata "Bread and Roses".
Jedan od najvažnijih događaja na ETUCE štandu bilo je potpisivanje nove knjige profesora Joseph Stiglitz "Ljudi, moć i profit". Drugi štand koji je privukao veliki broj posetilaca, odmah u blizini već pomenutog, a napravljen u koorganizaciji ETUCE i "Hans Bockler" fondacije,bila je vitrina za istraživanje sindikata u vezi istraživačkim institutima članovima TURIi mreže.
Filip POCHET, generalni direktor ETUCE


Nove rasprave o penalima za prevremeno penzionisanje

6. jun 2019.

Misija Međunarodnog monetarnog fonda i Vlada Srbije i dalјe vruć krompir nazvan "penali za prevremeno penzionisanje" prebacuju jedni na druge. Tako je bilo i prilikom poslednjeg sastanka predstavnika Saveza samostalnih sindikata Srbije i ove finansijske institucije.
Predstavnici MMF-a spremni su da razgovaraju o ukidanju penala za prevremeno penzionisanje. Potrebno je dati im argumentovani odgovor odakle bi se obezbedio novac kako bi penzionerima posle 65 godine starosti počela da se isplaćuje puna penzija, a ne umanjena za ove penale. I što je najvažnije nisu kategorički protiv ove ideje iza koje stoji Socijalno-ekonomski savet, kaže Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.
"Loptica je sada prebačena na Vladu Srbije. Ministarstva finansija i rada trebalo bi, ukoliko hoće da pomognu starijima od 65 godina i omoguće im pristojnu starost bez kazni, da naprave plan ušteda. Gde bi se mogle naći pare za isplatu penzije onoliko koliko je svaki penzioner dok je radio uplaćivao doprinose. Dakle, niko ne traži od države nešto što mu ne pripada", kaže on.
"Jedna od varijanti je, ukoliko kazne za prevremeno penzionisanje ne mogu odjedanput da se ukinu, da se ide na postepeno smanjivanje. S ovih 0,34 na nešto manje dok se ne obezbedi dovolјno novca za potpuno ukidanje", kaže Orbović.
"Kako stvari stoje, sada više negodovanja oko ukidanja penala ima na domaćem terenu, nego s MMF-om. U prilog tome je i činjenica da je nadležno ministarstvo trebalo na prošlonedelјnoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta da podnese izveštaj koliko je penzionera u ovom času, koji primaju umanjene penzije, zato što su se penzionisali pre 65 godine života, koliko je to ušteda u budžetu, i da li bi republička i PIO kasa propala kada bi se ti penali stvarno ukinuli", ističe Orbović.
"Međutim, niko od nadležnih, koji su trebali da prezentuju celu stvar, nije ni pomenuo penale, a kamoli izneo podatke. Tako da po svemu sudeći, što se tiče vlade, penali ostaju i dalјe. Ali, to nije razlog da ih sindikati na to stalno ne podsećaju", kaže on.
U Srbiji, prema raspoloživim podacima od 2015. do danas, oko 30.000 penzionera plaća penale za prevremeno penzionisanje. Ove kazne mogu maksimalno da idu do 20,4 odsto za pet godina, a plaćaju ih i oni koji su mimo svoje volјe morali prevremeno da se penzionišu.
Zvaničnici tvrde da su trajno smanjenje visine penzije, penali ili prevremeno penzionisanje, uvedeni zato što u proseku radnik, koji ode u prevremenu starosnu penziju, duže prima penziju (što znači da će primiti veći broj penzija i ukupno više novca) u odnosu na osiguranike koji odu u starosnu penziju nakon što navrše opštu starosnu granicu, a pritom su imali istu dužinu staža i visinu zarada i doprinosa tokom osiguranja. To je praksa i u velikom broju evropskih država. Na taj način se visina penzije dovodi u vezu sa dužinom staža, uplaćenim doprinosima i očekivanom dužinom njenog korišćenja.
Izvor: Politika


Održana radionica "Prostori borbe"

4. jun 2019.

Pod pokroviteljstvom Internacionalnog centra "Ulof Palme" u Beogradu je održana radionica "Prostori borbe" u cilju upoznavanja mogućnosti širenja prostora borbe u koje sindikati mogu da se uključe. S obzirom na to da se borba za radna prava vodi i van radnih mesta – u lokalnoj zajednici, kroz lokalne inicijative -koje su često okupljene na rešavanju konkretnih i specifičnih problema itd - kao i kroz ostvarivanje kontakta mladih aktivista iz različitih sfera, razmatrano je stvaranje mogućnosti za zajednički rad i razmenu iskustava, upoznavanje i umrežavanje za neke buduće saradnje.
Radionica je bila osmišljena tako da su učesnici pokušali da zajedno adresiraju četiri tematske celine koje se tiču položaja mladih i njihovog odnosa sa:

  • Javnim uslugama (zdravstvo, obrazovanje…)
  • Rodnom (ne)ravnopravnošću i mogućnostima veće političke i sindikalne participacije žena
  • Političkom participacijom mladih – pitanje strukturnih mogućnosti, neophodnost učešća mladih u sindikatu/političkim organizacijama i sl.
  • Razvojem lokalne zajednice – kako se sindikati mogu uključiti u poboljšanje života lokalnoj zajednici, kako širiti saradnje i borbu i sl.
Mentor i mentorka radionice su Miloš Baković Jadžić (Centar za politike emancipacije) i Marija Martinić (UGS "Nezavisnost").
Preuzmi satnicu i teme


Od osam primedbi Sindikata, država prihvatila jednu

3. jun 2019.

Od sedam ili osam primedbi koliko su sindikati imali na nacrt zakona o agencijskom zapošljavanju radnika u Srbiji, ostali socijalni partneri su na sednici SES-a pre dva dana prihvatili tek jednu – i to onu da se supsidijarna odgovornost zameni solidarnom.
Što znači da radnik ukoliko odluči da tuži agenciju u isto vreme i o istom trošku može odgovornost da zatraži i od poslodavca, što trenutnim tekstom zakona nije predviđeno. Sve ostale primedbe nisu prihvaćene, a pre poslodavaca, kako tvrde sindikati, protiv njih su bili predstavnici države.
Potpredsednik Samostalnog sindikata Duško Vuković kaže za Danas da je na poslednjoj sednici zapelo već "kod naslova", ali da to nije najveći problem.
"Direktiva EU govori o radu kod preduzeća, a kod nas se već u naslovu zakona govori o agencijskom zapošljavanju. U Evropi se reguliše status radnika koji rade kod preduzeća na ovaj način, dok se kod nas samim naslovom zanemaruje suština, a ona je u tome da vam ovaj zakon omogući da se na kratko vreme zaposlite i budete osigurani, a ne da to bude trajno rešenje", ističe Vuković.
U Srbiji trenutno između 70.000 i 100.000 ljudi radi preko više od 100 agencija koje se bave privremenim zapošljavanjem, međutim, njihov rad nije regulisan nijednim zakonom. Radnici na "lizing" trenutno nemaju pravo na godišnje odmore i bolovanja, ali ni na tople obroke i naknadu za prevoz.
Ovaj zakon, čija se primena očekuje početkom naredne godine, radnicima preko agencija bi trebalo da obezbedi jednaka prava kao i onima koji prema Zakonu o radu rade na određeno ili neodređeno kod poslodavca. Rad preko agencija bi trebalo da, kao i do sada, bude ograničen na 24 meseca, a zakon će zaposlenima na ovaj način omogućiti isplatu zarade, bolovanja, regres, topli obrok, prevoz.
Vukovića, međutim, brine da, ukoliko ne budu prihvaćene primedbe sindikata na postojeći tekst zakona, radnici preko agencije neće imati tu sigurnost.
On podseća, a o tome smo već pisali, da su neka preduzeća već otpuštala zaposlene na neodređeno ne bi li posle te iste radnike zapošljavala preko agencije. To se dogodilo sa celom jednom službom u NIS-u.
"Ovaj zakon bi trebalo posmatrati kao leks specijalis za privremene i povremene poslove i nikako drugačije. Jedna od naših primedbi, koja takođe nije prihvaćena, bila je da svaka agencija mora da da bankarsku garanciju na šest miliona dinara. Osim toga, tražili smo da postoji i ograničenje, odnosno da poslodavac koji ima 100 radnika može preko agencije da zaposli najviše još 10 radnika, a to je 10 odsto. Ali ni taj predlog nije naišao na odobravanje", napominje naš sagovornik.
Za sindikate je ključno i to, ističe Vuković, što nije prihvaćen ni predlog da se radnicima koji bi radili preko agencija za zapošljavanje jemči pravo na sindikalno organizovanje i mogućnost da potpišu kolektivni ugovor koji bi štitio njihova prava.
Sindikat je tražio i da se kaznene odredbe izjednače sa kaznama koje propisuje Zakon o radu, ali socijalni partneri, kako kaže Vuković nisu imali ni za to sluha.
"Ostalo je mesec dana da uložimo napor i do kraja juna se dogovorimo o tome kako bi trebalo da izgleda tekst zakona. Uveren sam, želim da verujem da će uvažiti naše sugestije, ako ih ne uvaže mi u sindikatu nećemo dati pozitivno mišljenje",napominje Duško Vuković.
Izvor: Danas


BWI Globalna konferencija sa multinacionalnim kompanijama
i Svetsko veće BWI

30. maj 2019.

U skladu sa strateškim planom BWI da je saradnja sa M.N.K,od velikog značaja ,jer se poslovi u našem sektoru sve više obavaljaju radom u M.N.K. ,BWI je organizovao globalnu konferenciju u Engleskoj, na kojoj je sa predstavnicima velikih kompanija poveden socijalni dijalog i potpisan globalni sporazum o saradnji. Na konferenciji su učestvovali sekretar ROS Radoman Zoran ,kao predstavnik Samostalnog sindikata sumarstva i prerade drveta Srbije za saradnju sa multinacionalnim kompanijama , zatim Petar Nećak, predsednik JSO JP "Srbijašume" ,kao član Svetskog veca BWI, te i sekretar Sindikata putne privrede Snežana Karamarković.
Na skupu su ucestvovali predstavnici sa svih kontinenata sveta: Malezije, Namibije,Holandije, Argentine,Australije, Austrije, Belgije, Čilea, Kube, Francuske, Ekvadora, Danske, Švajcarske, Turske, Ukrajine, SAD, Japana, Španije, Italije, Gane, Finske, Paname, Filipina, Rusije, Južne Afrike, Severne Koreje, Švedske, Nemacke, Izraela, Jordana i dr.
Prvog dana konferencije, posle pozdravnog govora domaćina skupa Gail Cartmail, pomocnika generalnog sektetara UNITE i predsedavajućeg konferencije Vicente Sanchez ,generalnog sekretara CCOO-Spanija , prešlo se na prvu sesiju o trendovima u MNC koje posluju u sekrorima BWI . U panelu su pričali predstavnici mnogih velikih MNC ,koji su pričali o inovacijama ,aktivnostima u vezi digitalizacije,politikom ljudskih resursa i dali su svoja misljenja u vezi budućnosti rada.U panel diskusiji je učestvovao I direktor za ljudske resurse svedske IKEA ANDERS SCHONSTROM. Posle njegove prezentacije sekretar Radoman je u govoru istakao da je investicija IKEA u Srbiju velika i značajna i da imamo saznanja da se radnička prava korektna unutar firme, I postavio je pitanje sindikalnog organizovanja kod njihovih dobavljača I koperanata u Srbiji. .Odgovor je da oni ne sprečavaju sindikalno organizovanje .Potom se javio kolega iz SAD ,koji je okrivio IKEA da oni u Americi ,perfidno onemogućavaju sindikalno organizovanje .Posle zučne rasprave ,posredovao je predsedavajuci Konferencije ,koji je obećao da ce se u narednom periodu naći rešenje za ovaj problem,kako bi sindikati mogli da zastupaju prava radnika u IKEA u njihovim koperativnim firmama.
U nastavku sesije pričalo se o raznim instrunentima i mehanizmima ,koji radnici I njihovi sindikati mogu iskoristiti da bi obezebedili poštovanje svojih prava na osnovu međunarodnih radnih standardai identifikovaće se najbolje prakse . Među govornicima su bili eksperti za radne standarde i predstavnici MNC ,koji imaju sporazum sa BWI.
Na kraju prvog dana konferencije obratio se predsdnik BWI Per-Olof Sjoo,GS Svedska,koji je sumirao utiske prvog dana.
Drugog dana Konferencije omoguceno je ucesnicima iz raznih delova sveta da prenesu svoja iskustva iz sindikalizma I izazove sa kojima se suocavaju.Predstavljni su sindikalni aktivnosti iz zemlje domacine Engleske ,koji su bili pod prismotrom policije zbog svojih aktivnosti.Prezentovana je studija BWI o MNC I istrazivanje o medjunarodnim okvirnim sporazumima BWI .
U drugoj polovini dana sproveden je rad u grupama ,gde su svoj doprinos dali Petar Necak Predsednik JSO jp Srbijasumme I Sekretr ROS Radoman Zoran.Govorilo se o sertifikaciji suma I dat je prikaz stanja u Srbiji sto se tice sertifiacije suma ,koji je kasnije prezentovan na konferenciji.
Peter Latham iz programa za odobravanje sertifikacije suma PFC je pricao o lancu standarda od sece do trzista .Istakao je u tom lancu mora da se postuje socijalni aspect I da svi oni koji pruzaju svoj rad u lancu moraju biti zasticeni.Sekretar Radoman je postavio pitanje ,ako je tako ,zasto onda stav sindikata ne utice na davanje sertifikata I zasto Kolektivni ugovori nisu obavezujuci u procesu dobijanja sertifikata.Zakljucak je da moramo da nastavimo da se borimo da bi radni standardi bili vise postovani u procesu sertifikacije.
Treceg I cetvrtog dana odrzan je Svetsko vece BWI na kome je kao clan ucestvovao Petar Necak.Nakon usvajanja dnevnog reda I zapisnika sa predhodnog veca pristupilo se izboru dva zamenika predsednika.Dat je izvestaj Medjunarodnog odboraza zene ,politika globalnog delovanja mladih I date su preporuke za BWI Globalno delovanje,Izvestaj iz Tokija ,Katara.Date su preporuke sa MOR sumarskog tripartitnog sastanka,Inicijativa BWI o klimatskim promenama I BWI pozicija o buducnosti rada.
Na kraju utisak je da je nase ucesce u raspravi koja se vodila tokom cetiri dana opravdalo ocekivanja na ovoj velikoj globalnoj konferncij I da smo dali doprinos radu konferencije ,na kojoj su bili zastupljeni radnicki predstavnici sa svih kontinenata, kao I predstavnici MNC .U neformalnim razgovorima ,koje smo vodili u pauzama konferncije ,pruzile su nam utisak da smo kod kolega iz celog sveta uzivali sipmatije (vodili smo razgovore sa predstavnicima Australije,Kube,Cilea I dr) . Smartramo (bez lazne skromnosti) da smo dostojno reprezentovali Samostalni sindikat sumarstva I prerade drveta I nasu zemlju Srbiju na ovom znacanom medjunarodnom skupu.


Sekretar Zoran Radoman na skupu o BZR

22. maj 2019.

U Beogradu je 22. maja održan skup u organizaciji Sindikata građevinarstva i IGM Srbije i Internacionale građevinarstva i drveta na temu "Lica za bezbednost i zdravlje na radu spasavaju živote".
Na skupu su učestvovali predstavnici sindikata građevinarstva, putne privrede, a naš sindikat je predstavljao sekretar Zoran Radoman.
Posebnu pažnju su izazvala izlaganje načelnice Inspektorata za rad Republike Srbije Maje Ilić, zatim Miodraga Loncovića iz Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, kao i OHS menadžera iz cementare Popovac.
Na skupu su se čule konstruktivne kritike, ali i sugestije koje se odnose na ovu značajnu oblast za sindikate, a Zoran Radoman je obrazložio situaciju u grani šumarstva, gde veliki broj radnika-šumara radi sa rizikom upotrebe mašina, rizikom od padajućih stabala, rizicima transporta i opasnostima proisteklim od velike buke, vibracija, ali i klimatskih faktora. On je, takođe, izložio problem opasnosti po radnike u pograničnim pojasima zbog naoružanih ljudi koji u tim zonama bespravno seku šume.
Dogovoreno je da predstavnici Uprave i Inspektorata učestvuju na narednom seminaru, koji će organizovati naš sindikat, kada će biti otvorena tema bezbednosti na radu šumara i drvoprerađivača.


Zaključci sektorskog sastanka

21. maj 2019.

Zaključci o promociji dostojanstvenog rada i bezbednost i zdravlje u šumarstvu
Ženeva 5-11.maj 2019.godine

Učesnici Sektorskog sastanka o promociji dostojanstvenog rada i sigurnosti i zdravlja u šumarstvu, nakon sastanka u Ženevi od 6. do 10. maja 2019. godine, usvojili su 10. maja sledeće zaključke:
Uvod

  1. Dostojanstven rad je od suštinskog značaja za osiguranje održivih i produktivnih šumarskih operacija koje su ekološki prihvatljive, sigurne za one koji rade u njima i koriste milione ljudi, od kojih su mnogi autohtoni i plemenski narodi, koji zavise od svojih šuma sredstava za život, hrane i skloništa. Uprkos potencijalu sektora da promoviše rast i zapošljavanje, postoji ogroman deficit dostojanstvenog rada i dalje postoji, posebno u odnosu na bezbednost i zdravlje na radu (OSH). Klimatske promene dodatno pogoršavaju izazove za sektor. Promovisanje pristojnog i održivog rada u šumarstvu može doprineti postizanje ciljeva održivog razvoja, dok Pariski sporazum prepoznaje uticaj šuma na klimatske promene.
  2. Održiva proizvodnja i stvaranje pristojnog i produktivnog rada su imperativ
    . Izazovi i mogućnosti za pristojan rad u šumarstvu
  3. Uprkos naporima i nekim poboljšanjima tokom proteklih decenija, šume su opasna radna mesta. Deficiti dostojanstvenog rada, kao što su loši i nesigurni uslovi rada, uskraćeno pravo na slobodu udruživanja i efektivno priznavanje prava na kolektivno pregovaranje, neadekvatne mere zaštite na radu, niska produktivnost, niske plate i nedostatak pristupa socijalnoj zaštiti i dalje postoje u sektoru. Deficiti su izraženiji među onima koji rade u neformalnoj ekonomiji, mađu kojima je mnogo žena. Neformalnost je vrlo učestala, a u nekim slučajevima postala i ilegalna praksa, što je čini velikm izazovom u unapređivanju pristojnog rada u sektoru. Outsourcing, ugovaranje i podugovaranje, kao i povremeni i sezonski rad može dodatno pogoršati neke od ovih izazova. Neke zemlje zapošljavaju migrante u svom sektoru šumarstva, posebno u zemljama koje se suočavaju sa manjkom radne snage. Međutim, radnici migranti su ponekad izloženi eksploataciji i uskraćena im je zaštita na radu.
  4. Koherentni i efektivni zakoni, propisi i politike usklađeni sa međunarodnim radnim standardima, pritom i propisno sprovedeni preduslov su za napredak, pristojan i održivi rad. Odgovarajuće zakonodavstvo se često primjenjuje, ali se često i ne poštuje na odgovarajući način, delimično zbog izolovane prirode rada u šumarstvu. Nacionalna administracija rada i inspekcijski sistemi mogu imati ograničene kapacitete i ljudske i finansijske resurse za postizanje standarda u udaljenim šumarskim radnim mestima.
  5. Šume će nastaviti da pružaju direktne i indirektne mogućnosti zapošljavanja u svetu rada koji se menja, uključujući i nova radna mesta u zelenoj ekonomiji. Unapređenje tehnološkog razvoja može podržati veću produktivnost, kvalitet proizvodnje i poboljšane uslove rada. Ovo može dalje doprinositi poštovanju zakona o radu kroz, na primer, omogućavanje rada inspekcije u oblastima koje su inače nedostupne, i povećati sigurnost u radu šumi. Napori za pošumljavanje mogu pružiti mogućnosti za zapošljavanje i, s obzirom na obnovljivu prirodu drveta, održivo upravljanje šumama, što može pomoći u ublažavanju posledica klimatskih promena. Promovisanje pristupa razvoju kvalitetnih veština, mogućnosti obuke i sertifikacije veština ključna je za poboljšanje uslova rada i zapošljivosti šumskih radnika, kao i da se poveća atraktivnost sektora za mlade ljude. Promocija tranzicije od neformalne ka formalnoj ekonomiji je ključno za poboljšanje položaja šumskih radnika i mala i srednja šumska preduzeća.
  6. Promovisanje bezbednosti i zdravlja na radu u šumarstvu
  7. Rad u šumama ima visoke rizike po OSH. Ovo je, između ostalog, zbog prirode posla na otvorenom, često na izolovanim lokacijama sa veoma različitim terenom i oštrim klimatskim uslovima.
    Uslovi: Rad u šumama uključuje rizike vezane za upotrebu mašina, drveća koja padaju, transport, klimatske opasnosti, buku i vibracije, kao i izloženost hemikalijama i biološkim supstancama, između ostalog. Klimatske promene dodatno pogoršavaju OSH rizike u šumarstvu, na primer kroz povećane klimatske ekstreme i šumske požare, i prevalencu vektorskih bolesti u novim oblastima. Robusni regulatorni okviri povezani sa značajnim mehanizmima za implementaciju i sprovođenje su od suštinskog značaja za rešavanje.
    Pitanja zaštite na radu u šumarstvu: Proširenje sistema socijalne zaštite na šumske radnike, uključujući radnike migrante je najvažnije za promovisanje zaštite na radu u sektoru. S obzirom na opasnu prirodu sektora, šeme naknada za povrede pri zapošljavanju koje osiguravaju pružanje pravednih, pravičnih i efektivnih kompenzacija za radnike i njihove porodice u slučaju nesreća i bolesti su posebno važne.
  8. Dostupnost pouzdanih i uporedivih statističkih podataka i istraživanja o nesrećama i bolestima povezanim sa radom je preduslov za omogućavanje strategija reagovanja zasnovanih na dokazima. U mnogim zemljama, specifičnim za šumarstvo, ti podaci nisu lako dostupni, jer se često kategoriziraju kroz razne sektore kao što je, na primer, poljoprivreda, pa nisu pokrivene sve kategorije radne snage. Velika učestalost neformalnosti u sektoru šumarstva dodatno otežava izveštavanje, dostupnost i pouzdanost podataka. Osim toga, često raspoloživi podaci nisu raščlanjeni raznovrsnošću i aktivnostima.
  9. Razvoj veština je ključ za poboljšanje produktivnosti i održivosti preduzeća, kao i za povećanje bezbednosti rada u šumarstvu. Poboljšanja i povećana upotreba mašina i tehnologija u šumarstvu igra ulogu u smanjenju stope nezgoda, pod uslovom da su radnici obučeni za njihovu upotrebu i primenjuju mere bezbednosti. Tehnologijom se može smanjiti izlaganje opasnim radovima, ali može uvesti i u nove opasnosti. Obuka šumarskih radnika, uspostava zaštite na radu, zajednički odbori predstavnika poslodavaca i radnika, kao i razvoj bezbednosti su smernice i kodeksi ponašanja neophodni za poboljšanje zaštite na radu i smanjenje opasnosti po OSH u našem sektoru.
  10. ILO je razvio dva korisna alata specifična za šumarstvo kako bi obezbedio okvir i podrškui birače u rješavanju pitanja BZR: a) kodeks prakse o sigurnosti i zdravlju na radu u šumarstvu (1998) i b) smernice za inspekciju rada u šumarstvu (2005). Iako su ovi alati i dalje relevantni, možda će im trebati revizija aspekata kao što su utjecaji klimatskih promena i primena novih tehnologija u šumarstvu. Takođe, postoji potreba u nekim zemljama za dalje širenje i promovisanje upotrebe ovih alata.
  11. Socijalni dijalog u šumarstvu
  12. Socijalni dijalog, zasnovan na poštovanju slobode udruživanja i efektivnog priznavanja, pravo na kolektivno pregovaranje su ključni za promociju pristojnog i održivog rada uključujući bezbedne uslove rada u šumarstvu. Slobodna, nezavisna, jaka i reprezentativna organizacija poslodavaca i radnika, zajedno sa poverenjem, posvećenošću i poštovanjem od strane vlade prema autonomiji socijalnih partnera su ključni uslovi za delotvoran socijalni dijalog u šumarstvu. Socijalni dijalog ima različite oblike i nivoe, koji zavise od konteksta i tradicije svake zemlje u kolektivnom pregovaranju. Konsultacije, razmena informacija i drugih oblika dijaloga između socijalnih partnera i vlade su, takođe, važne.
  13. Vlade imaju važnu ulogu u promovisanju pristojnog i održivog rada u svakom poslovanju šumarskih preduzeća, uključujući i šumarska preduzeća u državnom vlasništvu, kao i javne nabavke. Ovo uključuje stvaranje povoljnog okruženja za održivi razvoj preduzeća, kao i formulisanje i sprovođenje politika za olakšavanje tranzicije od neformalne ka formalnoj ekonomiji.
  14. Preporuke Međunarodne organizacije rada
  15. Imajući u vidu da je za bezbednost radnika i radnih mesta u šumarstvu potrebno zajedništvo vlade, poslodavaca i organizacije radnika, kao i različiti oblici efikasnog socijalnog dijaloga na različitim nivoima. Sve to kako bi se unapredio pristojan i održivi rad, zaštita na radu i pravedna tranzicija ka održivosti u šumarstvu. Kao sektor ono se bavi globalnom ekonomijom, pa može se razmotriti i mogući prekogranični socijalni dijalog. Socijalni partneri su pregovarali o globalnom sporazumu sa multunacionalnim kompanijama i saglasili su se da u cilju postizanja sveobuhvatnog dogovora mogu ići i izvan definisanog sporazuma.
  16. Vlade imaju obavezu da usvajaju, sprovode i efikasno sprovode nacionalne zakone i propise, uključujući one specifične za šumarsku industriju. Oni moraju osigurati da osnovna načela i prava na radu i ratifikovane međunarodne konvencije o radu budu relevantne za sektor šumarstva, štite i primjenjuju se na sve radnike u šumarskoj industriji. Preduzeća imaju obavezu da se pridržavaju nacionalnog zakona, gde god oni rade.
  17. Tripartitna deklaracija o principima tiče se multinacionalnih preduzeća i društvenih preduzeća. Politika (Deklaracija CG) postavlja principe u oblasti zapošljavanja, obuke, uslova rada i života, i industrijskih odnosa koja se preporučuje vladama, poslodavcima i radnim organizacijama, te i multinacionalnim preduzećima da se nje pridržavaju, a dobrovoljne osnove; njeni principi ne ograničavaju ili na drugi način utiču na obaveze koje proističu iz ratifikacija bilo koje Konvencije MOR-a. Vlade zemalja domaćina treba da promovišu dobru socijalnu praksu u skladu sa Deklaracijom CG među multinacionalnim preduzećima. Vlade matičnih zemalja treba da promovišu dobru društvenu praksu u skladu sa Deklaracijom CG među svojim multinacionalnim preduzećima koja posluju u inostranstvu, imajući u vidu socijalno i radno pravo, propise i prakse u domaćim zemljama, kao i relevantnim međunarodnim standardima. I domaćin i vlada zemlje iz koje potiče kompanijatreba da budu spremne da se međusobno konsultuju, kad god je to potrebno, na inicijativu jednog od njih.
  18. Vlade treba da ulože napore u prikupljanje i sastavljanje statističkih podataka o zapošljavanju i nezgodama na radu u šumarstvu. Ovi podaci bi trebali biti razvrstani po raznolikosti i aktivnosti, sa posebnim fokusom na grupe koje su podložne diskriminaciji.
  19. Vlade, u konsultaciji sa socijalnim partnerima, treba da razvijaju i sprovode koherentne politike i strategije za stvaranje povoljnog okruženja:
    • koji promoviše koristi, zaposlenost, produktivnost i inkluzivni rast u EU sektor, uključujući mikro, mala i srednja preduzeća, kao pokretači inovacije i otvaranje novih radnih mesta u skladu sa zaključcima o promociji održivih preduzeća usvojenoj na 96. sednici Međunarodnog rada- Konferencija 2007;
    • koji stvara jednake mogućnosti za žene i muškarce, kao i za diskriminacijom ugrožene grupe, uključujući radnike migrante, autohtone i plemenske zajednice;
    • koji promoviše formalizaciju neformalne ekonomije u šumarstvu;/li>
    • da podrži sektor u jačanju njegovog doprinosa pravednoj tranziciji ka bolje održivoj ekonomiji i proizvodnji koja uključuje pošumljavanje i pružanje usluga, dobro osmišljenih programa podsticaja za promociju pristojnih i održivih radnih mesta;
    • koji osigurava adekvatnu socijalnu zaštitu za sve šumske radnike, uključujući implementaciju, šeme naknada za zapošljavanje i povrede;
    • koja osigurava adekvatno opremljene inspekcije rada nadležne za šumarstvo, uključujući i njihovu modernizaciju, korišćenje novih tehnologija;
    • koji podstiče potencijal sektora da ostvari Agendu za održivi razvoj do 2030. godine, razvoj i efektivan doprinos budućnosti koja funkcioniše za sve;
    • da razvijaju i sprovode programe obrazovanja i obuke koji odgovaraju ubrzano razvijajućem sektoru i obraćaju pažnju na OSH, kao i promociju digitalnih veština;
  20. Vlade i socijalni partneri treba da sarađuju u obezbeđivanju bezbednog i zdravog života, te i radnih mesta u šumarstvu, a sve u skladu sa relevantnim instrumentima ILO. Vlade, u saradnji sa socijalnim partnerima, treba da razviju i implementiraraju održivo upravljanje šumama.
  21. Organizacije radnika, preduzeća i preduzeća u državnom vlasništvu treba da razmotre razvoj zajedničkih inicijativa kako bi osigurali sigurna i zdrava radna mesta u šumarstvu, uključujući i nezavisne programe obuke o bezbednosti, kao i deljenje znanja i informacija o efikasnim načinima usklađivanja sa sigurnosnim i zdravstvenim standardima.
  22. Kancelarija treba da:
    • promoviše ratifikaciju i efikasnu primenu međunarodnih standarda rada relevantnu za sektor šumarstva, kao i poštovanje osnovnih principa i prava na radu i izgradnju kapaciteta birača da ostvare ta prava;
    • izradi plan rada u konsultaciji sa tripartitnim telima, kako bi stimulisali vlade i socijalne partnere da promovišu i dalje implementiraju kodeks prakse za bezbednost i zdravlje u šumarstvu (1998), te i Smernice za inspekciju rada u šumarstvu (2005), koje se uključuju kroz izgradnju kapaciteta;
    • započne pripreme za sastanak eksperata za ova dva alata, koje uključuju posebne odredbe o novim pitanjima kao što su klimatske promene, nove tehnologije, migracije i neformalnu ekonomiju, između ostalog;
    • podržavaju vlade u njihovom prikupljanju podataka i izveštavanju o naporima i preduzetim akcijama, ali i šire istraživanja i komparativne analize, razvijaju i dele znanje i trendove;
    • deli naučene lekcije i dobru praksu u rješavanju pitanja pristojnog rada, kao i izazove i mogućnosti u oblasti zaštite na radu u industriji;
    • ojača saradnju i partnerstvo sa drugim međunarodnim organizacijama, koje su aktivne u sektoru, sa ciljem promovisanja međunarodne koherentnosti politika o dostojanstvenom radu;
    • podrži tripartitna tela da se uključe u efikasan socijalni dijalog, kako bi se osigurala sigurna i zdravia radna mesta u šumarskoj industriji.


Sindikati blokiraju predloženi Nacrt zakona o agencijskom zapošljavanju

17. maj 2019.

Sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović ocenio je da je "farsa da u izradi Nacrta zakona o agencijskom zapošlјavanju učestvuju radne grupe, jer se tekst preradi i posle predloženih rešenja, na isti način kao što je donet i Zakon o radu".
Prema prvobitnoj verziji nacrta tog zakona koji je trebalo da bude usaglašen do kraja aprila, ali je vraćen na doradu i nova usaglašavanja radnih tela za zakonodavstvo i ekonomsko-socijalna pitanja u kome su predstavnici sindikata i poslodavaca, firme bi od agencija mogle da iznajme na lizing najviše deset odsto radnika u odnosu na ukupan broj zaposlenih, a u izuzetnim slučajevima do 30 odsto.
Mihajlović je, u izjavi za Betu, rekao da je posle više rasprava izgledalo da je na pomolu usaglašen nacrt, ali je u poslednjem predlogu nadležnog ministarstva tekst suštinski izmenjen, pa je u jednom članu najpre rečeno da je kvota za zapošlјavanje preko agencija ograničena na deset odsto, a zatim se u drugim članovima predviđaju izuzeća za male firme do 50 zaposlenih kojima se dozvolјava da angažuju radnike preko agencija bez ograničenja.
"Sindikati su za sada stopirali usvajanje takvog nacrta teksta zakona o agencijskom zapošlјavanju, ali pritisak dolazi od predstavnika stranih kompanija, Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), Američke privredne komore i Saveta stranih investitora i na kraju će se preko skupštinske većine usvojiti tekst koji nismo ni videli", rekao je Mihajlović.
Sindikati su donošenjem zakona o agencijskom zapošlјavanju hteli da se, kako je rekao, uvede red u "sadašnje katastrofalno stanje i rad na crno u Srbiji, a na kraju će se to samo ozakoniti".
"Kako se krenulo, doćićemo do apsurdne situacije da će same firme osnivati agencije i iz njih angažovati radnike", rekao je Mihajlović i dodao da Naftna kompanija Srbije u ovom trenutku preko agencija zapošlјava oko 50 odsto radnika i da je svaki drugi radnik na pumpi uposlen preko agencije.
Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" Zoran Stojilјković rekao je da je glavni problem što prema Nacrtu zakona koji predlaže nadležno Ministarstvo za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja nema garancija da kompanije u Srbiji neće celokupnu radnu snagu iznajmlјivati bez ograničenja od agencija koje ih zapošlјavanju na neodređeno vreme.
Stojilјković je rekao da se,u međuvremenu, došlo do saznanja da bi agencije mogle da zaposle radnike na neodređeno vreme i kao takve iznajmlјuju firmama koje u tom slučaju ne bi bile dužne da imaju i jednog stalno zaposlenog radnika.
"Ima firmi koje rade velike poslove, a imaju samo jednog ili dva stalno zaposlena radnika. To znači da ih iznajmlјuju i zato tražimo garanciju da će u kvotu od deset odsto ulaziti svi zaposleni koje firma iznajmlјuje od agencije bez obzira da li su u agenciji angažovani na određeno ili neodređeno radno vreme", rekao je Stojilјković.
Dodao je da "otpor zahtevima sindikata pružaju moćnici koji ne sede u Socijalno-ekonomskom savetu, već van njega, a pritisak kanališu preko Ministarstva za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalnog pitanja i Vlade Srbije".
"Imam utisak da sindikati i Unija poslodavaca sede na sporednom koloseku, a vozovi idu glavnom prugom", rekao je Stojilјković.
Član radne grupe za izradu Nacrta zakona o agencijskom zapošlјavanju ispred UGS "Nezavisnost" Zoran Ristić rekao je da strane kompanije koje posluju u Srbiji nisu zainteresovane da u svojim zemlјama angažuju radnike preko agencija jer im moraju obezbediti ista prava kao i stalno zaposlenima, pa preko agencija angažuju radnike samo zbog povećanog obima poslova, a ne i na poslovima iz osnovne delatnosti.
Ristić je rekao da sindikati traže da se u nacrtu zakona precizira i ograničenje zaposlenih preko agencija za javni sektor dok traje zabrana zapošlјavanja i nada se da će se naći kompromisno rešenje.
"Zakonsko uređenje zapošlјavanja preko agencija obezbeđuje i poštovanje pravila na zaradu, pa bi to predstavlјalo pomak u odnosu na sadašnje neregulisano stanje", rekao je Ristić.
Istakao je da su radne grupe u nekim od prvobitnih verzija nacrta predlagale da se uvede obaveza bankaraske garancije za agencije kako bi mogle da isplate zarade zaposlenima u slučaju da to ne učine firme, ali je taj predlog odbačen kao i da se umesto toga bar u uvede obaveza osiguranja za dobro obavlјen posao, prenosi Beta.


Sektorski sastanak

8. maj 2019.

BWI i Međunarodna organizacija rada organizovale su u Ženevi, od 6. do 10. maja, Sektorski sastanak za promovisanje dostojanstvenog rada i bezbednosti i zdravlja na radu u šumarstvu. Samostalni sindikat šumarstva i prerade drveta Srbije predstavlja predsednik Radomir Stević.
Učesnici ovog skupa diskutuju o izazovima, mogućnostima i novim trendovima u obezbeđivanju dostojanstvenog i održivog rada u šumarstvu, kao i o razvoju situacije i novim praksama koje se razvijaju u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu (BZR) u šumarstvu.
Domaćini su pretpostavili da će učesnici poželeti, kad su bezbednost i zdravlje na radu u pitanju, širu diskusiju, pa su u skladu sa interesovanjima pripremili i raznovrsnu ponudu tema poput:

  • postojeći Međunarodni standardi rada i drugi instrumenti koji su relevantni za BZR u šumarstvu;
  • uticaj transformativnih promena, kao što su nove tehnologije, demografske promene i klimatske promene, između ostalih;
  • razvoj veština i mogućnosti za obuku za unapređenje BZR u šumarstvu;
  • dostpnost pouzdanih, uporedivih i rodno-izolovanih podataka u vezi sa BZR u šumarstvu;
  • mere za bavljenje izazovima BZR u šumarstvu.
Naravno, učesnici skupa diskutuju o dobrim praksama socijalnog dijaloga za promovisanje dostojanstvenog rada i BZR u šumarstvu, zatim kako efikasan socijalni dijalog može da se iskoristi za bavljenje budućnošću rada u šumarstvu, pa o politici, strategijama, programima, instrumentima i aktivnostima potrebnim za promovisanje dostojanstvenog rada i BZR u sektoru šumarstva, uzimajući u obzir, između ostalog, Agendu održivog rada 2030. posmatranu iz ugla vlada, radničkih i poslodavačkih organizacija, kao i iz perspektive MOR.


Zahvalnica švajcarske UNIA

1. maj 2019.

Predsednik sindikata UNIA iz Švajcarskie i potpredsednik Švajcarske konfederacije sindikata Vania Alleva se zahvalio Samostalnom sindikatu šumarstva i prerade drveta Srbije na podrsci koju smo pružili potpisivanjem peticije. "Zaštitite plate, a ne granice-sloboda kretanja i jaka prava zaposlenih". On je u poruci upućenoj Sekretaru ROS Zoranu Radoman iskazao zahvalnost zbog solidarnosti koju su šumari i drvoprerađivači Srbije uputili švajcarskim kolegama. S ponosom ističemo i da je naša podrška našla zajedničko mesto sa podrškom evropskih sindikalnih kolega, kao i da se videla u celoj Evropi. Ova peticija je stigla u Evropski parlament i o njoj je raspravljano krajem aprila.


Održan Prvomajski protest

1. maj 2019.

Danas je u Beogradu održan tradicionalnih Prvomajski protestni skup . Na skupu su u ime Samostalnog sindikata šumarstva i prerade drveta Srbije bili predsednik Radomir Stević sa sinom Stevom , sekretar Radoman Zoran sa suprugom Snezanom i decom Bojanom i Mihajlom, predsednik JSO "Vojvodinašume" Miroljub Sekulić sa suprugom, član ROS Svetlana Stankovic iz Simpa i član ROS iz Šumskog gazdinstva Sremska Mitrovica Svetlana Obućina.
Učesnici Prvomajskog protesta su se okupili na Trgu Nikole Pašića u Beogradu. Nakon obraćanja predsednika dve sindikalne centrale, koji su govorili o lošem položaju radničke klase i o borbi da se osvoje radnička prava koja su odavno osvojena, okupljeni su krenuli u protestnu šetnju do Slavije, gde je, posle čitanja Prvomajskog proglasa i intoniranja Internacionale, položeno cveće na spomenik Dimitriju Tucoviću. Prema procenama medija, loši vremenski uslovi nisu sprečili oko dve hiljade sindikalaca da učestvuju na ovom protestu.


Prvomajski protest na Trgu Nikole Pašića

30. april 2019.

Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost" i ove godine, tradicionalno, obeležavaju Međunarodni praznik rada protestom u centru Beograda.
Dve reprezentativne sindikalne centrale hoće da se, i sa ovog mesta, čuje naš glas za bolјi i pravičniji svet, za odbranu prava radnika, za veće plate, za više radnih mesta, za ostanak i perspektivu mladih...
Zato nam je i osnovna parola za ovogodišnji protest "VEĆE PLATE – ZA OPSTANAK I OSTANAK".
Skup počinje 1. maja 2019. godine u 12 časova na Trgu Nikole Pašića, odakle će biti organizovana šetnja do spomenika Dimitriju Tucoviću, na Slaviji.


Promena broja računa Sindikata

23. april 2019.

FINANSIJSKA SLUŽBA PREDUZEĆA
- rukovodiocu službe -
SINDIKALNA ORGANIZACIJA SAMOSTALNOG SINDIKATA
- predsedniku -

Poštovani,
Kao što vam je poznato, Sindikalna članarina za Samostalni sindikat šumarstva i prerade drveta Srbije uplaćuje se na tekući račun ovog Sindikata koji je otvoren kod Vojvođanske banke.
Nedavno smo dobili obaveštenje o pripajanju Vojvođanske banke a.d. Novi Sad OTP Banci Srbija a.d. Novi Sad.
Istovremeno Banka nasje obavestila da je predviđeni dan pripajanja 26.04.2019. godine. Od tog dana doći će do promene broja našeg platnog (tekućeg) računa, tako da će se sve transakcije obavljati preko novog broja platnog(tekućeg) računa.
S toga Vas molimo da sindikalnu članarinu za Samostalni sindikat šumarstva i prerade drveta Srbije Srbije koju ste do sada uplaćivali na račun br. 355-1020098-87 počevši od 26.04.2019. godine uplaćujete na tekući račun br.

325-9500600035466-61,
a shodno obaveštenju koje smo dobili od Banke.
S poštovanjem,

PREUZMI DOKUMENT


Bezbedan posao - pravo svakog radnika !

16. april 2019.

BWI Poziv na akciju: Setite se mrtvih, borite se za žive. Bezbedan posao - pravo svakog radnika U nedelju 28 aprila obeležava se Međunarodni dan sećanja na poginule radnike 2019, i sindikati širom sveta će ovim povodom organizovati mitinge i protestne šetnje na kojima će se reći ne opasnim uslovima rada u građevinarstvu i drvnoj industriji. Aktivnosti će se održavati od utorka, 23. aprila do nedelje 28. aprila.
Poznato nam je više nego ikada o opasnostima na radu i o svim merama i zakonima koji treba da preduprede smrt, povrede na radu i loše zdravlje; ipak, više od sto hiljada radnika u građevinarstvu i dalje umire svake godine u "nesrećama" na radu koje su potpuno mogle biti sprečene. U međuvremenu, dva miliona tona hrizotilnog azbesta svake godine dospe u okruženje gradilišta - što garantuje smrtonosno nasleđe za građevinske radnike i stanovništvo. Radnici u našim sektorima su svakodnevno izloženi opasnim hemikalijama i hemijskim proizvodima koji izazivaju kancer, kao što su pesticidi i organski rastvarači. Ali oni su takođe izloženi opasnoj prašini, kao što je to azbest, ili silicijum dioksid, i opasnim procesima koji ih izlažu isparenjima od dizela ili varenja.
Šumarstvo je i dalje zloglasno po opasnosti, uprkos unapređenjima standarda koji postoje na papiru, pozitivan uticaj se umanjuje oslanjanjem industrije na neformalni rad i podizvođaštvo kako bi se uvećao profit.
Industrija cementa je i dalje izuzetno opasna i u njoj se dešava na stotine smrtnih slučajeva u nesrećama na radnom mestu, i na hiljade slučajeva profesionalnih oboljenja svake godine. Preterano korišćenje autsorsinga (izmeštanja proizvodnih aktivnosti) je utiče na nedostatak usaglašenog upravljanja rizicima na radu, gde se gotovo sve nesreće sa fatalnim ishodom dešavaju kod ugovornih radnika i radnika treće strane. Nesiguran rad u sektoru košta Ijude njihovih života.
Uticaj loših uslova rada ostavlja trag na zdravlje radnika u svim sektorima koje BWI zastupa, od industrije cementa i pravljenja cigli pa sve do prerađivanja drveta i obavljenja teškog rada na gradilištima. Sindikat uključujući i članice BWI je spreman, voljan i može da pomogne - ali neformalno zapošljavanje, podizvođaštvo, razbijanje sindikata, i praksa radnog eskploatisanja podrivaju naša nastojanja. Stoga članice BWI u znak protesta prelaze na ulice tokom nedelje koja prethodi 28. aprilu, "Međunarodnom danu sećanja na poginule radnike."
Organizujte aktivnosti povodom Međunarodnog dana sećanja na poginule radnike!
Šta možete uraditi:

  1. Održite osnovne obuke o bezbednosti i zdravlju na radnim mestima.
  2. Organizujte posete i inspekcije bezbednosti i zdravlja na mestima rada.
  3. Koordinišite masovne demonstracije i mitinge ispred kompanija kako bi se protestovalo protiv njihovih nebezbednih uslova rada i evidencija o lošoj bezbednosti.
  4. Održite bdenja i komemoracije za one koji su izgubili živote ili su povređeni.
  5. Lobirajte za zabranu azbesta.
  6. Zahtevajte uklanjanje opasnih supstanci sa radnih mesta kako bi se eliminisala izloženost karcinogenima na radnom mestu.
  7. Proširite vesti o vašim ativnostima na društvenim mrežama koristeći #IWMD2019 @BWIGlobal


Za dostojanstvenu "budućnost

8. april 2019.

Danas je u beogradskom hotelu "Metropol" u organizaciji Fondacije "Fridrih Ebert" održana konferencija "Za dostojanstvenu budućnost! Izazovi mladih u Srbiji i Jugoistočnoj Evropi".
Na Konferenciji je bilo govora o nalazima iz Studije ove fondacije o mladima u Srbiji. Istraživači su proučavali na koji način mladi u Jugoistočnoj Evropi i Srbiji provode vreme, koje su im vrednosti važne, čega se boje, koliko veruju Vladi i evropskim institucijama, koliko su odgovornosti spremni da preuzmu, kao i gde vide svoju budućnost…. Ova studija je rađena na bazi 10.000 ispitanika starosti 14-29 godina iz 10 zemalja Jugoistočne evrope.
Ispred našeg sindikata Konferenciji su prisustvovali predsednica Sekcije mladih Miljana Županjac i sekretar Zoran Radoman.


Otkazi u " Špik - iverica"

8. april 2019.

Fabriku "Špik – iverica" iz Ivanjice sa rešenjem i radnom knjižicom u rukama, danas je napustilo 44 radnika. Mnogi su u fabrici proveli tri-četiri decenije, neki su tu od osnivanja, ali većina zaposlenih je dobila otkaz, uprkos njihovom mišljenju da je fabrika mogla i dalje pozitivno da radi i posluje.
Milenko Glavinić jedan od najstarijih radnika rekao je za agenciju RINA da je u "Špiku" proveo skoro 40 godina, a da je pre nego što je dobio zaposlenje godinu dana proveo u fabrici kao učenik. Po njegovim rečima, poslodavac je otpuštenim radnicima uredno isplatio sve što im je po zakonu sledovalo, a da za novi posao ne brinu jer neki od njih već rade kod novih poslodavaca dok drugi vagaju ponude…


Konferencija u Novom Sadu

2. april 2019.

Savez samostalnih sindikata Vojvodine je 1. aprila, uz podršku Centra "Olof Palme", u novosadskom hotelu "Park" održao konferenciju "Jačanje sindikalnog pokreta i međunarodne sindikalne saradnje".
Konferenciju je otvorio predsednik SSSV Goran Milić, a na teme Međunarodne i interregionalne saradnje,kao i o jačanju sindikalnog pokreta su gvorili predavači Bengt Forsling (LO - Švedska), Ricard Bellera (IRTUCs ETUC), Krister Anderssson (LO, Švedska), Ulf Levrik (LO, Norveška).
U radu Konferencije je učestvovala i naša Miljana Županjac.


Bez kaznenih poena za prevremenu penziju ?

29. mart 2019.

Stav države o kaznenim poenima za prevremeni odlazak u penziju biće poznat u narednih dvadesetak dana, a ovo će biti jedno od glavnih pitanja na novoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta sredinom aprila, pišu Novosti.
Tako će se država posle pet godina od uvođenja penala, prvi put ozbiljno pozabaviti ovim problemom, a najavljeno je da će do tada i ministarstvo rada i finansija izaći sa svojim predlozima i mogućnostima, piše list.
Zoran Mihajlović, sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, koji je pokretač ove inicijative, smatra da je taj sindikat uspeo da nadležnima "približi priču" i da se ovaj problem bliži rešenju.
"Nelogično je da neko ko je odvajao 40 godina doprinos zbog nedovoljnog broja godina starosti plaća penale", kaže on i dodaje da se kazneni poeni mogu obračunavati dok penzioner ne dostigne starosnu granicu od 65 godina, a onda bi ih trebalo ukinuti.
Ministar za rad Zoran Đorđević je posle sednice SES najavio "dubinsku analizu" problema a, Mihajlović smatra da ta analiza podrazumeva u stvari računicu koliko će državu to da košta.
Mislimo da to nije veliki izdatak za državnu kasu i PIO fond. Verujemo da će država imati sluha za ljude koji su na ivici egzistencije i koji godišnje zbog propisa gube dve cele penzije", kazao je Mihajlović.


Podrška Švajcarcima

26. mart 2019.

Samostalni sindikat šumarstva i prerade drveta Srbije se odazvao pozivu Evropske federacije drveta i građevinarstva da podrži sindikat UNIA iz Švajcarske, kao i kampanju "Zaštite plate, a ne granice".
Potpisali smo peticiju, koju su podržali mnogi evropski sindikati i aktivisti sindikata u Evropi.
Peticiju možete poglrdati ovde ili preko BWI portala


Zakazana sednica ROS

20. mart 2019.

Obaveštavamo članove Republičkog odbora Sindikata šummarsvta i prerade drveta Srbije da je sednica zakazana za sredu, 27. mart 2019. u 11 sati.
MATERIJAL ZA SEDNICU:


Protiv nasilja nad ženama !

19. mart 2019.

Radionica u sklopu ovogodišnje kampanje BWI: "Snaga ženama: zaustavite rodno zasnovano nasilje" organizovao je 16. i 17. marta 2019. sindikat SGIP u saradnji sa BWI u hotelu Granit "Ohrid, Republika Makedonija.
Ovoj vrlo zanimljivoj radionici odazvalo se više od 90 sindikalnih koleginica našeg regiona (Makedonija, Hrvatska, Srbija, Republika Srpska), koje su u ta dva dana razmenile iskustva i primere dobre prakse. Troškove smeštaja i ishrane snosio je SGIP.
U ime Sindikata Šumarstva i prerade drveta Srbije seminaru je prisustvovala Biljana Milenković iz JP "Srbija šume", Šumsko gazdinstvo Leskovac.


Država da zaštiti šumarske radnike !

28. februar 2019.

Samostalni sindikat šumarstva i prerade drveta Srbije najoštrije osuđuje napad na radnika koji obavlja sekačke poslove za šumsko gazdinstvo u pograničnom pojasu u ataru opštine Kuršumlija.
Incident koji se juče dogodio, kada su nepoznati napadači pucali na radnika koji obavlja poslove sečenja šuma, samo je jedan u nizu u poslednje vreme.
Branko Martinović, predsednik Samostalnog sindikata Šumskog gazdinstva Kuršumlija rekao nam je da su radnici koji obavljaju poslove u šumskom pojasu više puta napadani i da im je prećeno smrću porukama kačenim na drveću. Osim pretnji čini se i milionska šteta nezakonitim sečenjem šuma.
Sindikat apeluje na državne organe da zaštite imovinu Srbije od uništavanja, kao i da zaštiti radnike koji su izloženi riziku.
Uskoro opširnije o ovoj temi…
POGLEDAJ TEKST U LISTU "ALO"


Miljana Županjac na seminaru Sekcije mladih

21. februar 2019.

Na inicijativu Konferencije Sekcije mladih SSSS održan je seminar za nove i mlade članove Sekcije mladih SSSS. Teme su po izboru Izvršnog odbora Sekcije bile: Statut i organizacija SSSS, Zakon o radu i njegova primena, i razmatranje položaja mladih na tržištu rada u Srbiji. Predsednica Saveza samostalnih sindikata grada Niša Olivera Bobić otvorila je skup u svojstvu organizatora i pokrovitelja. Istakla je važnost razvoja i ulaganja u Sekciju mladih, konstatovala značaj uključivanja mladih aktivista u redovan rad i strukture sindikata, i zatražila od svih sindikata da podrže rad svojih mladih članova.
Predavači su bili eksperti iz sindikata, institucija i nevladinog sektora, a radioničarski deo je vodila predsednica Sekcije mladih SSSS, Ružica Grabovac. Seminar je jedna od aktivnosti predviđenih da ojačaju kapacitete mladih aktivista, podrže njihovo umrežavanje i veću vidljivost, kao i da iznedre dodatne inicijative i potencijalne projekte.
Skup je održan u Hotelu "LiderS" u Vrnjačkoj Banji uz podršku SSS Niša i Olof Palme Centra


Nova energija u Sekciji mladih SSSS

6. februar 2019.

Na predlog Izvršnog odbora Sekcije mladih Saveza samostalnih sindikata Srbije, u Beogradu je 5. februara održan sastanak članova Izvršnog odbora Sekcije sa predsednicima samostalnih sindikata i Veća SSS Beograda, na kojem se razgovaralo o problemima i potrebama mladih sindikalaca, kao i preprekama za njihovo veće uključivanje u sindikalni rad.Sastanku je prisustvovao i predsednik našeg sindikata Radomir Stević
Na sastanku, kojem je prisustvovao i predsednik SSSS Ljubisav Orbović, novoizabrana predsednica Sekcije Ružica Grabovac zatražila je podršku u jačanju mreže Sekcije kroz delegiranje mladih iz granskih sindikata, kao i njihovo povezivanje na nivou teritorije i grana.
Ukazavši na činjenicu da nekoliko većih gradova u Srbiji, kao i granskih sindikata, nema aktivne predstavnike mladih, Grabovac je apelovala da se ta praksa promeni.
Predsednik Orbović je istakao da iz generacije u generaciju stasavaju zreliji mladi ljudi, te da je neophodno njihovo veće angažovanje u sindikalnim aktivnostima i rukovodstvenim strukturama.
"Mi imamo znanje i mudrost, ali mladi imaju novu energiju i drugačiji, savremeniji pogled na sindikalni pokret", rekao je Orbović.
Na sastanku je ukazano da, zbog niskih primanja, kao i činjenice da je u javnom sektoru već pet godina uvedena zabrana zapošljavanja, mnogi mladi ne vide svoju budućnost i perspektivu u Srbiji.
Zato je, prema rečima predsednika Orbovića, zadatak Sekcije da se bavi promocijom povratka radnika u zemlju i zaustavljanjem njihovog odlaska.
Najavljujući buduće aktivnosti, predsednica Sekcije je istakla nekoliko edukativnih radionica koje će uskoro biti održane, kao i saradnju sa srednjim školama i visokoškolskim ustanovama radi upoznavanja učenika i studenata sa radnim pravima i sindikatom.
Na sastanku je dogovoreno da se u najskorijem roku veći broj mladih direktno uključi u rad sekcija mladih na svim nivoima, u čemu će Savez pružiti snažnu podršku.
Članovi Izvršnog odbora Sekcije su predstavili pojedinačno aktivnosti koje se sprovode u Vojvodini, na Kosovu i Metohiji i u Nišu, sa akcentom na jačanju kapaciteta sekcija i upoznavanju javnosti sa radom sindikata.


Sindikat nagradio najbolje učenike

28. januar 2019.

Na Svetosavkoj akademiji, održanoj 27. januara u Šumarskoj školi u Kraljevu, Sindikat šumarstva i prerade drveta Srbije je na osnovu Odluke 104-07 Predsedništva nagradio sa po 10.000 dinara tri najbolja učenika ove škole. Nagrade su dobili Nikola Riznić sa smera šumarski tehničar, Nikola Nikolić sa smera tehničar za finalnu obradu drveta i Vladica Todorović sa smera tehničar za lovstvo i ribolovstvo. Nagrade je uručio predsednik našeg sindikata Radomir Stević. Pored direktora Škole Milana Mirkovića, Akademiji je prisustvovao veći broj direktora šumskih gazdinstava. Za ovogodišnji slavski kolač bilo je zaduženo Šumsko gazdinstvo Despotovac, od kojeg tu čast za sledeću godinu preuzima Šumsko gazdinstvo Kuršumlija.


Radnici na lizing još čekaju status

21. januar 2019.

Tekst zakona o agencijskom zapošljavanju nije dobio zeleno svetlo Socijalno-ekonomskog saveta i može se očekivati da uskoro bude vraćen na doradu, iako mišljenje SES nije obavezujuće.
To znači da dve najvažnije primedbe sindikata - da se na 10 odsto ograniči procenat radnika na lizing i da se uvede agencijski depozit - nisu prihvaćene.
Novi zakon trebalo bi da reši status oko 100.000 radnika koji do posla dolaze isključivo uz posredovanje gotovo 80 agencija i da premosti višegodišnji pravni vakuum. Međutim, sindikalni predstavnici sada su nezadovoljni tekstom propisa i ne vide razlog sastajanja radne grupe, kada je njihov stav ovom prilikom potpuno zanemaren.
"Radna grupa je usvojila jednu verziju teksta, a sada nam je posle javne rasprave ponuđen potpuno promenjen tekst čiji je autor Ministarstvo rada", kaže Zoran Mihajlović, sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije.
"Bez ikakvog obrazloženja, poturaju nam zakon koji nismo prihvatili, najverovatnije pod pritiskom stranih investitora".
Naš sagovornik naglašava da je bez pomenute dve najvažnije primedbe Zakon o agencijskom zapošljavanju besmislen. Mihajlović ističe da je nedopustivo da ne postoji agencijski depozit ili da je on minimalan.
"Što je veći ulog, suzbiće se rad manjih agencija za zapošljavanje koje uglavnom mešetare. A, ukoliko se ne smanji kvota poslodavcima koliko radnika mogu da zaposle, ono što je trenutna situacija u Nišu, da oko 60 procenata radnika radi na lizing, desiće se u svim gradovima", smatra Mihajlović.
Sindikati su predlagali da preduzeće može da zaposli do 10 procenata radnika na lizing od ukupnog broja zaposlenih, a najviše do 30 odsto, i to samo ukoliko poslodavac za to dobije saglasnost Ministarstva za rad. Ovaj predlog, ipak, nije dobio zeleno svetlo.
Jedna od nedoumica oko koje se spore sindikati sa Ministarstvom je i termin "srodni poslovi" u uvodnom delu zakona, jer nije preciziran.
Uporedni radnik je onaj koji radi iste poslove kod poslodavca za istu platu, kao i onaj koji je angažovan na istom radnom mestu. U verziji koja je ušla u javnu raspravu bilo je istaknuto da je reč o istim, ili sličnim poslovima. Brisanjem termina "slični poslovi", dolazi do toga da ukoliko poslodavac nema iste poslove za radnike, onda nema obavezu da traži ni slične poslove za njih. Poslodavac tako može da određuje zaradu za radnika kakvu god poželi, da druge ukida i da za te poslove zapošljava radnike posredstvom agencije.
Novi propis može i bez pozitivnog stava Socijalno-ekonomskog saveta biti poslat Vladi, a potom i republičkim poslanicima na usvajanje. To bi moglo da se desi već u martu, što znači da bi zakon počeo da se primenjuje u aprilu.
U SSSS očekuju da će Ministarstvo za rad uskoro zakon vratiti na doradu, odnosno da će se ponovo okupiti radna grupa.
Izvor: Novosti


Evropska regionalna Konferencija BWI

19. decembar 2018.

Sekretar Zoran Radoman i Aleksandra Stojković u Evropskom regionalnom Komitetu BWI 2018-2022.

Adana, Turska
Više od 70 delegata iz 43 BWI filijale u 27 zemalja okupilo se u Adani od 12. - 14. decembra 2018. godine, gde je održana Evropska regionalna Konferencija BWI, na kojoj su održani izbori za Evropski komitet BWI-a za mandatni period 2018. - 2022.
Da podsetimo, poslednji izbori za Evropski komitet održani su u Dablinu 2014. godine. Naš sindikat u Adani je predstavljao predsednik JSO JP "Srbijašume" Petar Nećak.
Nakon pozdravnog govora domaćina Ramazana Agara, predsednika YOLI - IS - najvećeg turskog sindikata, te i potpredsednika BWI-a za Evropu Johana Lindholma pristupilo se usvajanju Dnevnog reda i zapisnika sa Konferencije u Dablinu. Zatim su izabrane Verifikaciona i Izborna komisija, ali i podnet Izveštaj o aktivnostima u predhodnom mandatnom periodu. Otvorrena je i diskusija o sindikalnoj perspektivi Evropske unije i samoj budućnosti Evrope, gde je moderator i izlagač bio Johan Danielsson iz Švedske.
Podnet je izveštaj o plaćanju članarine i Finansijski izveštaj, a onda i Strateški plan za period 2018-2022.
Posle izveštaja objavljeni su rezultati izbora za Evropski regionalni Komitet, kao i za Ženski komitet. U sastav Komiteta su pored kolega iz Hrvatske, Slovenije i Makedonije ušli i naši predstavnici.
Sekretar Zoran Radoman je ušao u sastav Evropskog regionalnog Komiteta, a predsednica Sekcije žena Aleksandra Stojković ostala je član Regionalnog Ženskog komiteta. Oni će biti predstavnici Grupe 10 u Regionalnom odboru za mandatni period 2018 - 2022.
Johan Linaholm ostaje predsednik, a Ramazan Agar izabran je za potpredsednika Evropskog regionalnog Komiteta.
Izbori za Evropski regionalni odbor mladih biće održani polovinom 2019. godine.
Zaključak je da svi zajedno u narednom periodu uložomo napore u borbi za pravedniju demokratsku i socijalnu Evropu.
U sklopu Konferencije organizovana je poseta izbegličkom kampu sa 6.200 kontejnera u koje je smešteno više od 35.000 izbeglica.


Ružica Grabovac nova predsednica Sekcije mladih SSSS

18. decembar 2018.

Nova predsednica Sekcije mladih u Savezu samostalnih sindikata Srbije je Ružica Grabovac.
Ona je izabrana na tu funkciju na 4. sednici Konferencije Sekcije mladih SSSS, održanoj 14. decembra 2018. godine.
Sednici je prisustvovalo 14 članova koji su, tajnim glasanjem, jednoglasno izabrali Grabovac, koja će biti predsednica Sekcije do 2020. godine.
Ružica Grabovac je po zanimanju strukovni inženjer zaštite na radu, zaposlena je u A.D "INSA" Zemun i članica je Samostalnog sindikata metalaca Srbije.
Izborima je prisustvovala i Miljana Županjac, predsednica Sekcije mladih našeg sindikata.


Mladi u Srbiji , prilike i izazovi

17. decembar 2018.

SAOPŠTENjE

Dana 10.12.2018.godine u Novom Sadu u prostorijama SSSV u organizaciji Sekcije Mladih Saveza Samostalnih Sindikata Vojvodine (SSSV) održan je okrugli sto na temu "Mladi u Srbiji, prilike i izazovi" kao i upoznavanje mladih (studenata i srednjoškolaca) sa pojmom sindikata, sindikalnim delovanjem,kolektivnim ugovorom, Zakonom o radu, njihovim značenjem i primenom u praksi.
Učesnici skupa su izneli probleme mladih u Srbiji.Najčešća poteškoća sa kojom se mladi susreću je nezaposlenost, zatim sledi prevelik uticaj politike u svim sferama života i rada, niska primanja, rad na crno, nedovoljno korišćenje – upotreba sredstava za bezbedan rad. I pored navedenih problema, većina mladih, trenutno, nije zainteresovana za odlazak iz zemlje. Nekolicina koja je odlučna u nameri da napusti zemlju, smatra da će imati bolju egzistenciju kao i uslove rada. Svoje iskustvo dvogodišnjeg rada je podelila i učesnica skupa koje je iznela prednosti i nedostatke života i rada na Aljasci.
Što se tiče sindikata i sindikalnog delovanja, rezultati dobijeni popunjavanjem upitnika su ukazali na sledeće:
Mladi nisu dovoljno informisani o ulozi sindikata, sumnjaju u snagu sindikata ali smatraju da sindikat može da zaštiti prava radnika kao i da poboljša uslove rada. Svi mladi su se izjasnili da bi trebalo predavanje o sindikalnom organizovanju uvesti u srednje škole i fakultete, da bi trebalo sprovesti ankete o sindikatu na fakultetima i srednjim školama kao i da je neophodno da mediji unaprede svoje izveštavanje o sindikalnom organizovanju i delovanju.
Sekcija mladih Saveza samostalnih sindikata Vojvodine


Iduće godine se mora raditi šest meseci duže

11. decembar 2018.

Ostalo je još dvadesetak dana da zaposleni, ali i oni koji penzionisanje čekaju na evidenciji nezaposlenih, prikupe svu potrebnu dokumentaciju i predaju je poslednjeg dana ove godine.
Po Zakonu o PIO, svi muškarci – radnici koji ove godine pune 65 godina života i imaju 15 godina penzijskog staža, mogu u punu starosnu penziju. Za razliku od njih, oni sa 40 godina staža osiguranja i najmanje 57 života ove godine mogu otići u prevremenu starosnu penziju, odnosno onu koja podrazumeva umanjenje za godine života koje im nedostaju do 65.
Dame koje ove godine navr¬šavaju 62 godine i imaju bar 15 godina penzijskog staža mogu u starosnu penziju. One koje navrše 38 godina staža i najmanje 56 godina i četiri meseca života imaju pravo na prevremenu starosnu penziju. Po zakonu, pripadnici oba pola sa 45 godina staža, bez obzira na starost, mogu otići u punu penziju, ali im se priznaje samo staž za koji su plaćeni doprinosi.
Već 2019. uslovi za starosnu penziju, ali i prevremenu sta¬rosnu se menjanju. Žene koje naredne godine idu u starosnu penziju moraju imati 62 godine i šest meseci života i najmanje 15 godina penzijskog staža. Dakle, moraju biti pola godine stariji. One pak koje žele da idu u prevremenu starosnu penziju moraće imati 38 godina i šest meseci staža i 57 godina života.
Muškarci koji dogodine računaju na odlazak u prevremenu penziju treba da imaju 40 godina penzijskog staža i najmanje 57 godina i osam meseci života, dok ženama treba 28 godina i šest meseci penzijskog staža i najmanje 57 godina života. Svake naredne godine, sve do 2032. uslovi za odlazak u penziju se pomeraju pola godine ili dva-tri meseca. Dakle, tek 2032. uslov starosne penzije za žene biće 65 godina života.
Radni odnos ne treba raskidati pre poslednjeg dana godine, ali je takođe važno da se Fondu PIO tog poslednjeg decembarskog dana podnese zahtev, uz prikuplјenu dokumentaciju, za penzionisanje. Oni koji ove godine ispunjavaju neki od uslova za penzionisanje i žele da idu u penziju, moraju dobro znati da će svaki zahtev koji se podnese posle 31. decembra imati drugačije uslove za penzionisanje, odnosno za njega će važiti uslovi koji su zakonom predviđeni za 2019. godinu.
Radnici koji imaju uslove za prevremenu penziju u ovoj godini mogu, ali i ne moraju, podneti zahtev za penzionisanje. Sve je stvar dogovora s poslodavcem. Ukoliko im poslodavac dozvoli, oni mogu nastaviti da rade bez obzira na to što imaju neki od uslova za penzionisanje. Takođe, radnici koji pune 65 godina života i koji imaju pravo na punu starosnu penziju mogu otići u penziju, ali i ne moraju, ako poslodavac od njih traži da ostanu.
Često se postavlјa i pitanje da li oni koji imaju godine života za prevremenu penziju, ali ne i pun penzijski staž, mogu nastaviti da rade do ispunjenja i drugog uslova, koji je i te kako bitan za konačan iznos na čeku. No, i to zavisi od poslodavca jer on može radnika ostaviti da radi dok ne ispuni i uslov o penzijskom stažu, ali ne mora.
Zaposleni koji su deo radnog veka proveli na radu i inostranstvu, uklјučujući i bivše jugoslovenske republike, treba da znaju da se o pravu na taj deo penzije odlučuje po propisima te zemlјe i na to ne može uticati srpski fond. U Zakonu se napominje da korisnik starosne, odnosno prevremene starosne penzije, može ponovo ući u osiguranje, odnosno zaposliti se ili samostalno obavlјati delatnost, a da pri tom nastavi da prima penziju. Dakle, starosnim penzionerima ne preti opasnost za ukidanje penzije ukoliko nastave da rade i posle penzionisanja.
Nakon što Fond donese rešenje o penzionisanju, ono stiže na kućnu adresu. Prva isplata se obavlјa tako, a potom dalјe zavisi od volјe penzionera. On mora filijali Fonda, od koje je i dobio rešenje o penzionisanju, dostaviti broj žiro računa u nekoj banci ako želi da tako bude isplaćivan. Ukoliko je ne obavesti, penzija će i dalјe stizati na kućnu adresu. Penzioner ima obavezu da Fondu prijavi promenu adrese i svaku drugi izmenu koja utiče na pravo na penziju.
Inače, pri obračunu penzije uzimaju se sve zarade od 1. januara 1970, koje se u svakoj godini upoređuju s prosečnom platom u Srbiji.
Izvor: Dnevnik


Vlada usvojila strategiju bezbednosti i zdravlja na radu

7. decembar 2018.

Vlada Srbije usvojila je Strategiju bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji za period od 2018. do 2022. godine sa Akcionim planom.
S obzirom na to da je neophodno strateško rešavanje problema smanjenja broja povreda na radu, posebno onih sa smrtnim ishodom, primenom Strategije biće unapređeni bezbednost na radu i uslovi rada, kako bi se sprečile povrede na radu i profesionalne bolesti i očuvalo zdravlje radno aktivnog stanovništva.
Cilj primene strategije u ovom periodu jeste smanjenje povreda na radu za pet odsto.


Atipični poslovi bez dostojanstvenog rada

30. novembar 2018.

Velike promene na tržište rada, prouzrokovane digitalizacijom i automatizacijom, zahtevaju zajednički angažman socijalnih partnera na regulisanju položaja zaposlenih na atipičnim poslovima i zaštiti njihovih prava.
Radno zakonodavstvo mora biti izmenjeno, a sindikatima omogućeno da i te radnike sindikalno organizuju, kako bi ih zaštitili.
Princip solidarnosti bitan je za društvo i sindikat imajući u vidu velike nejednakosti u Srbiji, a socijalni dijalog se ne može zapostaviti, jer je svaka socijalna izolacija opasnost za društvo. Nema dostojanstvenog rada ako se radi po 14-15 sati na platformama ili na nekim drugim atipičnim poslovima, tako da i ovi ljudi imaju pravo na kolektivnu akciju.
Ovo su poruke i zaključci izrečeni na Konferenciji "Dostojanstven rad u eri digitalizacije", koja je, u okviru projekta Danube@work, održana u prostorijama Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Projekat, koji podržava austrijsko ministarstvo za rad, socijalna pitanja i zaštitu potrošača, obuhvata zemlje Dunavske regije – Austriju, Bugarsku, Rumuniju i Srbiju, a usmeren je na unapređenje saradnje između zemalja, razmenu informacija i zajednički rad na rešenjima i izazovima koje digitalizacija ima na tržište rada. Sektori, u okviru Projekta koje u Srbiji sprovode dve reprezentativne sindikalne centrale, obuhvaćeni ovim projektom su auto-industrija, zdravstvo, trgovina, turizam i finanansije.
Sekretar Veća SSSS Zoran Mihajlović i predsednik UGS Nezavisnost Zoran Stojiljković ukazali su na činjenicu da je sve više atipičnih formi rada, koje su, najčešće, daleko od dostojanstvenog rada, te da su pritisci na sindikate ogromni, a sa ovim se suočavaju i zemlje Zapadne Evrope, nakon dolaska desničarskih vlada i rasta populizma.
Načelnica Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Dragana Kralj saopštila je da su u pripremi tri nova zakona - o socijalnom preduzetništvu, agencijskom zapošljavanju i o štrajku. Ona je dodala da Nacionalna služba zapošljavanja sprovodi besplatne programe obuke za IT stručnjake i programiranje.
Učesnici Konferencije informisani su o kolektivnom ugovoru koji je u Danskoj zaključen za zaposlene na platformama.
Direktor Foruma za međunarodnu saradnju i bivši generalni sekretar Sindikata 3F Danske, Klaus–Larsen Jensen upoznao je prisutne sa osnovnim sadržajem ovog kolektivnog ugovora i ukazao na mogućnost prilagođavanja novih uslova potrebama tržišta rada.
Radnici na platformama ne žele da budu tradicionalno organizovani, smatraju sebe individuama sa određenim dobitima, bez neke ideje za budući posao, rade od projekta do projekta, nemaju osiguranje, zdravstvenu i socijalnu zaštitu, ukazao je Jensen, ocenivši da "duh kolektivizma mora da jača, jer će, u suprotnom, doći do potpunog urušavanja društva".
Naglasivši značaj registrovanja i legalnog poslovanja, predstavnica Unije poslodavaca Ljiljana Pavlović je ukazala na nepovoljne faktore za razvoj digitalizacije u Srbiji, starenje stanovništva, kao i na podatak da je 34 odsto kompjuterski nepismeno.
Direktorka programa Centra za istraživanje javnih politika, Branka Anđelković, ukazala je da Srbija spada u 25 vodećih zemalja kada je u pitanju rad na platformama.
Istraživanje koje je sproveo taj centar, pokazuje da na platformama podjednako rade žene i muškarci, da su u pitanju uglavnom mlađi, od 25 do 36 godina, najčešće fakultetski obrazovani. Delatnosti koje su najviše zastupljene su: pisanje i prevođenje, kreativne usluge, razvoj softvera i tehnologija. Motivacija je, pre svega, dobra zarada (prosek zarade radnika u nedelji je 200 dolara bruto), fleksibilnost u radu, brže zapošljavanje na platformi. Procenjuje se da oko 28% ljudi u Srbiji radi online, a problem je što nemaju regulisani radni status, nema bolovanja, odmora, uglavnom rade dva posla i faktički su nevidljivi za socijalne i penzione sisteme
Martina Šneler, iz sindikata ProGe Austrije, navela je da 1,2 miliona u Austriji nema stalno zaposlenje (sezonski radnici, samozaposleni, honorarci). Prosečno su 180 dana registrovani da rade, a tokom ostatka godine su ili nezaposleni ili rade neprijavljeni. Nesigurane poslove u Austriji radi oko 69% mladih i stranci koji nemaju austrijsko državljanstvo.
Učesnici skupa su istakli da je neophodno da svi zajedno svojim merama utiču i doprinesu zaštiti zaposlenih kroz primenu zakona, mogućnosti sindikalnog organizovanja, zaključivanjem kolektivnih ugovora, a neophodan je i pritisak javnosti, kao i globalni okvirni sporazum.


Oštre kazne poslodavcima smanjiće broj povreda na radu

1. novembar 2018.

Izmenom zakonskih propisa i njihovom striktnom poštovanju i uvođenjem visokih kazni za poslodavce koji ne poštuju mere bezbednosti i zdravlja na radu, kao i kampanjom svih aktera društva, mogu se sprečiti brojne nesreće i srmtni slučajevi na radu, koje su se poslednjih meseci dogodili u Srbiji, ukazano je danas na skupu koji je organizovao Savez samostalnih sindikata Srbije.
U cilјu traženje odgovora na pitanja kako sprečiti nesreće na radnom mestu, unaprediti i očuvati zdravlјe zaposlenih u svim oblastima, naročito u najrizičnijim, poput građevinarstva, rudarstva, hemijskoj, namenskoj i prerađivačkoj industriji, Savez je organizovao okrugli sto, pod nazivom "Bezbedno i zdravo - radničko je pravo".
Svi akteri društva, posebno državni organi, moraju da doprinesu stvaranju ambijenta koji će omogućiti bezbedan rad na svakom radnom mestu, kao i uvođenje oštrih kazni koje će sprečiti poslodavce da ne primenjuju sve neophodne mere bezbednosti i zdravlja na radu, rekao je predsednik SSSS Ljubisav Orbović.
Kažnjavanjem takvih poslodavaca, ali i radnika koji ne koriste zaštitnu opremu koju je obezbedio poslodavac, može biti spašen nečiji život, kazao je Orbović, upozorivši na činjenicu da je za poslednjih 12 godina čak 440 radnika u Srbiji izgubilo život na radnom mestu.
On je ukazao da je naše društvo omogućilo da se radnici sve više angažuju po potrebi, "na crno", da rade bez kontinuiteta i neophodne obuke, što doprinosi nesrećnim slučajevima.
Orbović je ocenio da je pozitivno to što neke kompanije brinu o zaštiti i bezbednosti radnika na radu, ali da ima i onih koji takva prava ne poštuju. Najviše povreda i smrtnih slučajeva dešava se kod radnika koji rade "na crno", i to je oko 30 odsto od ukupnog broja slučajeva, rekao je on.
Orbović je predložio da 2019. bude proglašena godinom bezbednosti i zdravlja na radu, tokom koje bi se, različitim akcijama, kampanjom i merama, doprinelo sprečavanju smrtnih slučajeva i povreda na radu.
Državni sekretar u Ministarstvu rada Nenad Nerić pozvao je sindikate i udruženja poslodavaca da se pridruže akciji "Reci ne radu na crno", koju sprovodi to ministarstvo.
On je za iduću godinu najavio donošenje novog zakona o bezbednosti i zdravlja na radu, kao i povećanje broja inspektora za rad, što bi trebalo da doprinese boljem stanju u toj oblasti.
Inspektorat za rad je, prema rečima direktora Stevana Đurovića, povećao za 43 odsto broj inspekcijskih nadzora tokom ove godine u odnosu na prethodnu, što je, između ostalog, rezultiralo da se za 4.300 smanji broj onih koji su prošle godine radili "na crno".
Upozorivši na podatak da godišnje u Srbiji strada 30 ljudi, Đurović je pozvao na "buđenje svesti svih" i da svako ponese svoj deo obaveza i odgovornosti.
Prorektor Beogradskog univerziteta profesor Petar Bulat ukazao je da je medicina rada skoro potpuno "gurnuta" u privatne ruke, da država ne odobrava specijalizaciju za tu oblast, zbog čega je taj medicinski kadar, koji je neophodan za bezbednost i zdravlje na radu, skoro nestao.
Upozorivši na veliki broj profesionalnih oboljenja radnika, za čije lečenje poslodavac nije zainteresovan, profesor Bulat je apelovao na državu da medicini rada vrati stare nadležnosti.
Direktorka Uprave za BZR Marina Furtula smatra da kazne za poslodavce koji ne poštuju mere bezbednosti moraju biti mnogo veće.
Ukazavši na neke nelogičnosti u kaznenoj politici, Furtula je navela da poslodavac koji zaposli radnika "na crno" plaća kaznu dva miliona dinara, dok za ugrožavanje bezbednosti radnika plaća kaznu jedan milion.
Da su mere bezbednosti važne ona je objasnila podatkom da se jedan uloženi dinar u prevenciju vraća 16 puta više.
Furtula je rekla da će Ministarstvo rada, na predlog SSSS, iduće godine, nakon donošenja novog zakona o bezbednosti i zdravlja na radu, početi sa izradom nacrta zakona o osiguranju i povreda na radu radi naknade štete.
Nebojša Miletić iz Unije poslodavaca Srbije je rekao da su poslodavci koji zapošljavaju radnike "na crno" protivnici i tog udruženja i države.
Unija će i dalje sarađivati sa sindikatima i, kao i do sada, dati svoj doprinos sprečavanju nesreća na radu, dodao je on.
Ministar za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević je rekao da je zaštita i bezbednost na radu pravo svakog radnika i obaveza poslodavca, "o čemu treba da se kontinuirano podseća u javnosti i u čemu veliku ulogu imaju i mediji".
Naglasivši da i jedan izgubljen život za njega znači poraz, Đorđević je najavio da će njegovo ministarstvo redovno javno objavljivati svaki incident koji se dogodi, dok će poslodavaci za koje se utvrdi odgovornost snositi prekršajnu ili krivičnu odgovornost.


Sastanak projektnog savetnog odbora BWI

10. oktobar 2018.

Konferenciji su prisustvovali u ime našeg sindikata sekretar Zoran Radoman i Petar Nećak predsednik JSO JP "Srbijašume".
Internacionala radnika građevinarstva i drvne industrije je uputila poziv Samostalnom sindikatu šumarstva i prerade drveta Srbije, kao članu BWI-a, da u Istambulu od 2. do 5. oktobra prisustvuje Projektnom savetodavnom odboru za Pan Evropu. Takođe, poziv je upućen i za konferenciju BWI o inovativnom sindikalizmu, koja se održava nakon završetka sastanka Projektnog odbora.
Prvog dana se okupilo 15 odabranih predstavnika iz šumarstva, drvne industrije i građevinarstva iz regiona Pan Evrope, koji učestvuju u Projektu sa predstavnicima švedskog sindikata i BWI. Cilj sastanka je bio da se izvrši nadzor i procena uspešnosti sprovođenja Projekta zasnovanog na izveštajima sindikata koji u njemu učestvuju.
Sekretar Samostalnog sindikata šumarstva i prerade drveta Srbije Zoran Radoman je na sastanku izneo šta je sve naš sindikat učinio do sada i šta se u budućnosti od Projekta očekuje. On je izložio aktivnosti u okviru deset pitanja koja je BWI postavio.
Održivi razvoj šumarstva i drvne industtrije, organizovanje radnika iz privatnog sektora, privlačenje mladih u sindikat, kao i bezbednost i zdravlje na radu u sektoru šumarstva i drvne industrije. Istaknuto je da je urađeno dosta, ali da mora još više.
U uslovima kada globalizacija i neoliberalna doktrina sve više umanjuju prava radnika u Srbiji, kao i da naša država "žmuri" na kršenje zakonskih prava i konvencija MOR, teško je održati prava naših članova. Tome doprinosi i trend fleksibilnog načina zapošljavanja radnika ( angažovanje na privremene i povremene poslove itd. ) i zapošljavanje radnika preko agencija.
Rečeno je još da sindikat mora da organizuje svoje redove na bolji i efikasniji način, te da se profesionalizuje rad u sindikatu, kako bi bio sposoban da se odupre moćnim poslodavcima, multinacionalnim kompanijama i uspostavi ravnopravan socijalni dijalog sa državom, koja bi tako uvažavala stavove sindikata, a ne da ih ignoriše.
Drugog i trećeg dana održana je konferencija o inovativnom sindikalizmu, na kojoj su učesnici predložili strategiju delovanja sindikata u budućnosti.
U raspravi su učestvovali predstavnici više od 20 zemalja iz Evrope ( Azerbejdžan, Kazahstan, Moldavija, Ukrajina, Ukrajina, Švajcarska, Nemačka, Švedska, Rusija itd), ali i iz regiona (Makedonija, Hrvatska, BiH, Crna Gora ).
Objavljene su četiri studije, istraživanja i ekspozei na temu inovativnog sindikalizma. Formirane su četiri radne grupe koje su podnosile izveštaje na konferenciji o najbitnijim strateškim pitanjima.
Sekretar Zoran Radoman je učestvovao u radu prve grupe, dok je Petar Nećak, predsednik JSO J.P. "Srbijašume" bio učesnik druge grupe.
Napravljen je izveštaj o radu u grupama koji će ući u radni materijal i biti sastavni deo ciljeva i aktivnosti za regionalni plan za Evropu 2018 – 2021.
Sekretar
Zoran Radoman


Poseta privatnim preduzećima u okviru BWI projekta

1. oktobar 2018.

Poseta privatnim preduzećima "Šamarica-trade" i "Runolist"u okviru Projekta sa BWI – sindikalno organizovanje radnika iz privatnog sektora
Sekretar ROS Zoran Radoman ičlan Republičkog odbora Miljana Županac posetili su 27. septembra privatnu pilanu "Šamarica – trade" u Rumenki, gde su razgovarali sa direktorom i vlasnikom pilane.
Pilana "Šamarica – trade" je odabrana za posetu, jer je to jedno od retkih privatnih preduzeća koje poseduje sertifikat kojim se potvrđuje da je poslovni objekat u grupi preduzeća sa najboljom bonitetnom ocenom u Srbiji.
Posle obilaska pogona za proizvodnju i razgovora sa radnicima uverili smo se da preduzeće posluje na zdravim principima i da se radnicima redovno isplaćuju zarade. Upoznali smo vlasnika ove pilane sa radom našeg sindikata. Naišli smo na veliko razumevanje i dogovorili smo da se saradnja nastavi i da sledeći put konkretizujemo našu saradnju.
U nastavku dana posetili smo još jedno privatno preduzeće "Runolist", koje se bavi proizvodnjom paleta, rezane građe i prodajom ogreva. U razgovoru sa vlasnikom preduzeća saznali smo da je odnos sa radnicima vrlo korektan, da se zarade isplaćuju bez i dana kašnjenja. Problemi su oko visokih kamata banaka i nedostatka sluha države za potrebe malih preduzeća. Potrebno je i manjim sistemima pomoći kroz subvencioniranje i povoljne kredite kako bi se likvidnost zadržala, a time i stabilna radna mesta. Obećali smo da ćemo kao sindikat pomoći da se preko nas apel poslodavac čuje. Pružena ruka sindikata privredi i poslodavcima je prihvaćena i ostaje da našu saradnju nastavimo kako bi poslodavci imali što bolje uslove za rad, a naši radnici zadovoljni uslovima rada i zaradom.


Šumarijada 2018.

24. septembar 2018.

Od 31.avgusta do 2. septembra u Vrnjačkoj Banji je održana 17. po redu Šumarijada u organizaciji Jedinstvene Sindikalne organizacije J.P. "Srbijašume". Na šumarijada je učestvovalo oko 700 takmičara i gostiju, koji su bili smešteni u hotelima "Zvezda", "Fontana" i "Breza". Kao i svake godine takmičenje je održano u nekoliko sportskih disciplina, a održano je i takmičenje sekača. Najbolji će predstavljati Srbiju na svetskom prvenstvu, koje će biti održano 2020 godine. Igre je otvorio vršilac dužnosti J.P. "Srbijašume" lgor Braunović, a goste je pozdravio i Predsednik opštine Vrnjačka Banja. Generalni pobednik Šumarijade je Šumsko gazdinstvo Kruševac, a pobednik proizvodnog takmičenja je bio Marko Nešović. Takmičenje je proteklo u fer i korektno borbi, a dogovoreno je da se i sledeće godine nastavi ova lepa manifestacija.


Regionalna konferencija žena

14. septembar 2018.

BWI Evropska regionalna konferencija žena, 2018. Amandla!
Moć ženama
Od 5. do 7. septembra, više od 80 žena iz 21 zemlje širom Evrope okupilo se u Sarajevu, u Bosni i Hercegovini, da bi razgovarale o strategijama sindikata kako bi se osigurala rodna ravnopravnost i o borbi protiv rodno zasnovanog nasilja, kao i o kampanjama za ravnopravnost u platama.
Regionalna ženska konferencija BWI započela je sa otvaranjem panela o tome kako sindikati i organizacije zajedno rade na zaustavljanju rodno zasnovanog nasilja na radnom mestu i u celokupnom društvu.
"Sindikati dugo vremena nisu prepoznali nasilje zasnovano na rodu kao pitanje sindikata, ali danas, kao rezultat snažnog aktivizma žena, sindikati se pridružuju pozivu za boru protiv svih oblika seksualnog uznemiravanja i diskriminacije na radu i u zajednici ", rekla je Gail Cartmail, pomoćnica generalnog sekretara UNITE unije i jedna od sedam žena u BWI Svetskom odboru.
Jedan od ključnih ciljeva konferencije bilo je razmatranje rodne konvergencije strateškog plana BWI 2018-2021, usvojene na kongresu BWI prošle godine u Durbanu, u Južnoj Africi.
"Strateški plan uključuje ravnopravnost polova, ali je važno osigurati da postoje rodne dimenzije u svim oblastima rada i politike BWI-a", rekla je Rita Schiavi, predsedavajuća Evropskog regionalna komiteta žena, kao i Međunarodnog ženskog komiteta.
Ona je dodala: "Takođe moramo nastaviti radnu kampanju za vrednovanje rada žena, koja se fokusira na organizovanje žena u sindikate i osnažavanje žena da preuzmu liderske pozicije unutar svojih sindikata".
Konferencija je zaključena uz obavezu učesnica da rade sa svojim sindikatom, da povećaju članstvo ženskog sindikata za 10%, obuče mlade žene u sindikatima i promovišu žene na rukovodećim pozicijama. Pored toga, naglasak je stavljen na potrebu da se žene uključe u timove za pregovaranje o kolektivnim ugovorima i da se uključe rodne klauzule u sporazume. Konferencija je takođe ponovila potrebu da se nastavi kampanja za rodnu ravnopravnost i kampanje za zaustavljanje nasilja zasnovanog na rodovima, sa ciljem poboljšanja radnih uslova za žene.
"Konferencija je pokazala pravu snagu žena u sindikatima. Verujemo da je naša borba za rodnu ravnopravnost borba za bolji život i bolje društvo za sve ", zaključila je Rita Schiavi.
Pozadina
BWI i njegove članice su aktivno radile na bavljenju izazovima sa kojima se žene suočavaju na radnom mestu i u sindikatima još od osnivačkog Kongresa održanog 2005. godine. Na ovom Kongresu, BWI se obavezao da će uspostaviti snažne, nezavisne, samostalne, rodno ravnopravne i demokratske sindikate u svim zemljama i usvojio je cilj rodnog meinstriminga i uspostavio ženske strukture na globalnom i regionalnim nivoima.
Ovi ciljevi su potvrđeni na nedavno održanom 4 Svetskom kongresu BWI u Durbanu, u Južnoafričkoj Republici, gde su žene lideri iz BWI uspešno sprovele kampanju pod natpisom "Glasajte za žene - Glasajte za promenu", za izmene statuta koje su rezultirale proširenjem sastava Svetskog veća i Svetskog odbora da bi se obuhvatilo bar 30% žena u ovim strukturama.
Pored toga, usvojen je Strateški plan za 2018 - 2021 u kom su istaknute ključne oblasti rada BWI za predstojeći period od četiri godine. Strateški plan je istakao sedam konvergencija BWI koje su strukturisane oko stubova: Izgradi (organizovanje); Brani (pregovaranje); i Unapredi (vršenje uticaja). Od sedam kovergencija ona koja se nalazi pod brojem 4 je fokusirana na rodnu ravnopravnost.
BWI Evropska regionalna konferencija žena je imala za cilj da dodatno razradi istorijsko dostignuće sa 4. Svetskog kongresa, kao i prethodni rad BWI u obezbeđivanju rodne ravnopravnosti još od 2005. godine.
Konferencija se posebno fokusirala na organizovanje (eksterno i interno) i na elemente kampanje i rodne elemente Strateškog plana, kao i na bavljenje nasiljem po rodnoj osnovi na radnom mestu i na odgovor zajednice i sindikata.
Ciljevi i rezultati konferencije:

  1. Razviti četvorogodišnji plan rada za sprovođenje Strateškog plana BWI 2018-2021, sa posebnim fokusom na Konvergenciju 4;
  2. Da obezbedi platformu za žene BWI da se umreže i razmene studije slučaja u organizovanju žena u sindikate i u vođenju kampanja za rodnu ravnopravnost;
  3. Da razviju posebne kampanje povezane sa konvergencijom 4 koje su posebno usmerene na bavljenje seksualnim uznemiravanjem i nasiljem po rodnoj osnovi na radnom mestu.
  4. Da uspostave regionalne i podregionalne instrumente za komunikaciju kao podršku kampanjama BWI.
Konferenciju su otvorile Rita Schiavi, Predsedavajuća, BWI Evropskim regionalnim komitetom žena, Lejla Catic, Predsednik, SSSPDPBIH-Bosna i Hercegovina u ime sindikata domaćina i Jin Sook Lee, Globalni direktor za kampanje, BWI.
O borbi protiv nasilja po rodnoj osnovi diskutovale su Carina Soderbjorn, Službenik za program, Sindikat sindikatu (Union to Union), Švedska, Vildana Džekman, pravnica, aktivistkinja i feministkinja, Fondacija CURE, Bosna i Hercegovina i Gail Cartmail, Zamenik Generalnog sekretara,UNITE, Velika Britanija
Anna Andreeva, službenik za politiku i kampanje u BWI vodila je Plearnu sesiju "Preispitivanje Strateškog plana BWI, Rezolucija i Odluka sa 4. Svetskog kongresa BWI". Ova sesija preispitala je odluke i ishode 4 Svetskog kongresa BWI po pitanju žena, sa namjerom izrade plana rad,a kako bi se uskladio sa Strateškim planom i drugim odlukama Svetskog kongresa. Sesija je predstavila kampanju "Vrednovanje rada žena" kao deo Konvergencije broj četiri strateškog plana.
Na okruglom stolu vođena je diskusija " Studije slučaja kampanje Vrednovanje rada žena u Evropi". Na ovoj sesiji su obrađeni uspešni slučajevi kampanje Vrednovanje rada žena u Evropi na različitim nivoima i područjima.Vodeći diskutanti su bile Marina Kurtanidze, predsjednica Gruzijskog sindikata građevinarstva i šumarstva, koja je govorila o ženskoj mreži u centralnoj Aziji i Istočnoj Evropi, Lejla Ćatić, Samostalni sindikat šumarstva, prerade drveta i papira BiH, SSPDPBIH, koja je govorila o organizovanju žena u sektoru šumarstva, predstavnik Švedskih članica BWI (SBTF), Švedska,o organizovanji žena u sektorima BWIa i Jin Sook Lee, Globalni direktor za kampanje, BWI, o BWI globalnim kampanjama.

Na sesiji o deljenju iskustava o borbi za osnaživanje žena u sindikatima, predstavljen je dijalog između žena na liderskim pozicijama u sindikatu, sa mladim ženama, identifikujući ključne izazove sa kojima se žene suočavaju u sindikatima, na radnim mestima i u društvu. Diskusija tokom ove sesije imala je za cilj da osnaži žene davanjem konkretnih primjera i sugestija o tome kako osnažiti žene u industriji. Vodeći diskutanti su bile Ivana Dimitrova, SGIP, Macedonia, Elena Rubtsova, Sindikat građevinarstva, Kirgistan, Secil Saricoban, TARIM ORMAN-IS, Turska, a moderator Zamany Menso, FNV, Netherlands.
Sesija "Kako izgraditi moć žena u sindikatima i Evropskim strukturama" je omogućila učesnicama da razviju akcioni plan za promovisanje žena u industrijama i da razviju rodno osetljivi program u radu sindikata, kao i da izrade predloge i plan za Regionlanu konferenciju BWIa, uključjujući promene u evropskim strukurama BWIa, Kampanju "Vrednujte rad žena" u Evropi, Kampanju za okončanje rodno zasnovanog nasilja i seksualnog uznemiravanja.


Usvojen set zakona iz oblasti rada

3. jul 2018.

Skupština Srbije usvojila je 28. Juna set zakona iz oblasti rada, koji će krajem ove nedelje stupiti na snagu.
Usvojeni su zakoni o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, o zapošljavanju stranaca, uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti, kao i Zakon o izmenama i dopunama zakona o mirnom rešavanju radnih sporova. .
Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima uređuje pojednostavljen način radnog angažovanja lica i plaćanja poreza i doprinosa za rad na poslovima koji su sezonskog karaktera. .
Zakon definiše poslove na kojima se angažuje radnik u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, a koji su sezonskog karaktera.
Taj zakon predviđa da poslodavac može da angažuje sezonskog radnika najviše 180 dana u toku kalendarske godine, a da za to vreme radnik ostvaruje pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i zdravstveno osiguranje samo za slučaj povrede na radu i za profesionalne bolesti.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca precizira odredbe kojima se vrši pojednostavljenje postupka izdavanja radne dozvole za zapošljavanje. Cilj tog zakona je dalje razvijanja povoljnog poslovnog okruženja i privlačenja investicija.
Zakon o izmenana i dopunama Zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti, predviđa da zaposleni mora biti u rаdnom odnosu kod ;poslodаvcа nаjmаnje tri mesecа pre dаnа upućivаnjа.
Taj zakon predviđa i ukidanje zakonske obaveze poslodavca da dostavlja ministarstvu rada obaveštenja o upućivanju zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo.
Novine u Zakonu o izmenama i dopunama zakona o mirnom rešavanju radnih sporova su rešenje arbitra koje sada ima snagu izvršne isprave, što će omogućiti sprovođenje rešenja arbitra donešenog pred Agencijom.
Takođe, mogućnost strana da u individualnom radnom sporu zaključe sporazum o načinu rešavanja spora, zatim da se u indvidualnom radnom sporu nađe i pitanje radnog vremena i utvrđivanje dužine godišnjeg odmora, kao i utvrđivanje minimalne zarade u skladu sa zakonom.
Sada će i kolektivni radni spor moći da se vodi povodom primene kolektivnog ugovora, ostvarivanja prava na utvrđivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca, i utvrđivanje minimuma procesa rada u skladu sa zakonom koji reguliše oblast štrajka.
Novina je i da se stranom u kolektivnom sporu smatra i štrajkački odbor (u slučaju da ne postoji sindikat kod poslodavca).
Veliku zaslugu za nova rešenja u ovom zakonu imaju reprezentativni sindikati, čiji su predstavnici učestvovali u radnoj grupi za izradu Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova.


3. Konferencija "Drvna industrija i šumarstvo Srbije"

26. jun 2018.

Brojni izazovi koji se danas postavljaju pred drvoprerađivačku industriju i šumarstvo u Srbiji, nameću potrebu da se pronađu dobra i prihvatljiva rešenja za njihovo prevazilaženje. Sa tim ciljem organizujemo Treću konferenciju "Drvna industrija i šumarstvo Srbije". Na bazi mnogobrojnih zahteva o većem, direktnom učešću privrednika, ove godine će se rad konferencije odvijati pretežno tematski, po okruglim stolovima uz samo nekoliko plenarnih tema.
Okrugli stolovi obuhvatiće veliki broj različitih sektora drvne industrije i šumarstva Srbije. Tako će se omogućiti da svaki učesnik ima prostora za aktivno učešće i davanje doprinosa panel diskusiji određene teme.
Okrugli stolovi će imati po jednog moderatora – predstavnika fakulteta i jednog moderatora – predstavnika privrede.
Na kraju konferencije će moderatori okruglih stolova predstaviti ideje i zaključke svih panel diskusija.

PREUZMI POZIV


Neefikasna drvna industrija Srbije

25. jun 2018.

Otvaranje robne kuće Ikea u Srbiji posle decenijskih pokušaja uzburkalo je javnost, kako potrošačku, tako i privrednu - posebno domaćih proizvođača nameštaja kojima će najveći prodavac nameštaja na svetu sasvim sigurno oteti deo tržišnog kolača.
Osim toga, dolazak švedske kompanije u prvi plan je izbacio i prilično zapostavljenu drvnu industriju Srbije koja poslednjih godina beleži pristojan rast i proizvodnje i izvoza, ali i dalje pati od neefikasnosti, piše Danas.
U prošloj godini proizvodnja nameštaja je porasla za 11,2 odsto u odnosu na 2015. godinu, dok je s druge strane zabeležen pad proizvodnje papira i proizvoda od papira od 0,5 odsto i u preradi drveta od 1,3 odsto. Rast proizvodnje nameštaja je još ubrzan u prvom kvartalu ove godine na 15,8 odsto, prema podacima Privredne komore Srbije.
Prerada drveta i proizvodnja nameštaja je jedna od retkih industrijskih grana koja pravi suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni. U poslednjih pet godina prosečan godišnji rast izvoza ove industrijske grane iznosio je 13,3 odsto, da bi u prošloj godini dostigao 890 miliona evra.
Iako je udeo ove industrije u BDP-u oko dva odsto, udeo u izvozu je 6,3 odsto.
Suficit u 2016. godini iznosio je 31,3 miliona evra, ali uglavnom zbog velikog deficita koji pravi proizvodnja papira od 220 miliona evra. S druge strane, industrija nameštaja je ostvarila izvoz od 360 miliona evra, dok je uvoz bio više nego dvostruko manji pa je suficit dostigao 226 miliona evra. Iako deluje mnogo, ovo u stvari nije ni blizu iskorišćen potencijal s obzirom na to da je još 2010. godine u strategiji razvoja drvne industrije projektovan izvoz od 500 miliona evra do 2015. godine, koji očigledno nije dostignut.
Izvoz prerađenog drveta i proizvoda od drveta je iznosio 200 miliona evra i to je u stvari problem srpske drvne industrije. Za razliku od zemalja u okruženju, dobar deo našeg drveta se izvozi kao polufabrikat u obliku rezane građe, paleta, furnira...
Ovo je u stvari razlog zašto je, prema podacima iz Akcionog plana podrške drvnoj industriji Srbiji, u 2015. godini preradom jednog kubnog metra trupaca u Srbiji i izvozom proizvoda od drveta prihodovano svega 275 dolara. Iste godine, poređenja radi, u Hrvatskoj je finansijski efekat prerade i izvoza jednog kubika drveta bio 591 dolar, što je 2,15 puta više. Razlog tome je što su u Hrvatskoj preduzeća koja prave finalne proizvode, dakle nameštaj, dobila 65 odsto ukupnih trupaca iz državnih šuma, dok je u Srbiji svega 48 odsto završilo u proizvodnji nameštaja. Čak 52 odsto trupaca se ili izveze u tom obliku (četiri odsto) ili kao rezana građa (41 odsto) ili kao neki drugi oblik polufabrikata.
U Akcionom planu stručnjaci su zaključili da količine trupaca koje dobijaju pojedini vodeći proizvođači nameštaja nisu dovoljne da podmire njihove potrebe. I iako takvi proizvođači imaju mogućnost da povećaju postojeći obim proizvodnje i izvoza nameštaja od masivnog drveta za najmanje dva puta, na takav korak se ne usuđuju jer ne mogu da nabave potrebne količine drveta.
Koliko srpsku privredu košta izvoz drvnih proizvoda niske dodate vrednosti najbolje pokazuje podatak da je u 2015. godini izvoz rezane građe od 145.000 kubnih metara doneo prihod od 45,3 miliona evra. Prema računici, od ovoliko drveta se moglo napraviti pet miliona stolica čija tržišna vrednost bi bila oko 265 miliona evra. Dakle da su drva prodata fabrikama nameštaja umesto pilanama ukupan prihod bi bio 5,8 puta veći. Uz put, u procesu proizvodnje ovoliko stolica bi moralo biti zaposleno bar još 5.000 ljudi, koji nisu bili potrebni za sečenje dasaka.
Izvor: Danas


Drvna industrija

24. jun 2018.

Ukupna površina pod šumama Republike Srbije po novoj inventuri, koja je završena u 2008. godini, oko 2.252.400 hektara, od čega je u državnom vlasništvu 53%, a u privatnom 47%. Srbija se smatra srednje šumovitom zemljom i od ukupne površine teritorije (Vojvodine i Srednje Srbije) pod šumom je 29,1%.
Ukupna zapreminska masa šuma je oko 363 miliona m³, a godišnji prirast je povećan sa 6 na 9 miliona m³.
Obrada drveta i industrija nameštaja obuhvata 2.182 privredna društva koja zapošljavaju 22.965 radnika. Više od 90% preduzeća je u privatnom vlasništvu i uglavnom se nalazi u centralnim delovima Srbije. Većina ovih preduzeća se bave preradom drveta (1.504), dok su ostali angažovani u proizvodnji nameštaja (678). Udeo sektora u BDP-u Srbije je 1,4%, dok je drvna industrija doprinos ukupnom izvozu iznosi 5,7%, uz stalan pozitivan trend rasta tokom poslednjih nekoliko godina.
Dugogodišnje iskustvo u Srbiji neguje veliki broj visoko kvalifikovanih radnika koji čine ovu industriju veoma konkurentnom. Kompanije stalno modernizuju svoju opremu kako bi se prilagodili različitim trendovima i potrebama svojih klijenata.

Preduzeća Prerada drveta Nameštaj  
  Br. firmi Br. zaposlenih Br. firmi Br. zaposlenih
Mikro 1.296 3.350 524 1.620
Mala 179 3.621 106 2.114
Srednja 28 2.548 43 4.095
Velika 1 582 5 5.035
Ukupno 1.504 10.101 678 12.864
   

Pored poljoprivrede i prehrambene industrije, drvna industrija je drugi najvažniji sektor u zemlji, koji ima konstantan trgovinski suficit. Kada je reč o strukturi izvoza, jedna polovina izvoznih proizvoda pripada industriji nameštaja, a druga ostalim proizvodima od drveta. Obzirom na Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, pojačan je izvoz nameštaja u Rusku Federaciju za 50% u 2014. godini u odnosu na 2013.
Tokom protekle decenije, drvna industrija Srbije je bila jedan od najatraktivnijih sektora za strane investitore. Francuski Tarkett, italijanski Ditre i Gruppo Fantoni, austrijska Kronospan i mnogi drugi su izgradili svoje fabrike u Srbiji u cilju snabdevanja ne samo na domaćem tržištu, nego i EU i sve veće tržište Ruske Federacije.
Državnim šumama upravljaju javna preduzeća Srbijašume i Vojvodinašume. Godišnji obim seče drveta u komercijalne svrhe u Srbiji je oko 2.636.000 miliona kubnih metara, od čega oko 2 miliona m3 su proizvedeni u državnim šumama od strane državnih preduzeća, dok 561.000 m3 se poseče u šumama u privatnom vlasništvu.
Pilanska tradicija u Srbiji datira od početka 19. veka. I danas, Srbija je 2. najveći proizvođač rezane građe bukovog drveta i 3. najveći proizvođač rezanog tvrdog drveta na Balkanu. Rezana građa, osim nameštaja, je najznačajniji šumski proizvod od drveta u prerađivačkoj industriji Srbije. Pilane čine 63% od ukupnog broja preduzeća za preradu drveta. Godišnja proizvodnja rezane građe lišćara u Srbiji premašuje 300.000 m3, a 70% je bukovo drvo.
Ploča iverica je drvni proizvod sa najvećom potražnjom u Srbiji. Iako je Austrijska kompanija Kronospan investirala u fabriku ploča u Lapovu 2009. godine, a italijanska kompanija Fantoni je privatizovala srpsku firmu Špik Iverica Ivanjica, potražnja za pločama je i dalje veoma visoka. Povećanje domaće proizvodnje nije bilo dovoljno da zadovolji potrebe tržišta, tako da uvoz ploča iverica iznosi 8 miliona dolara mesečno. Taj podatak se trenutno može smatrati povoljnim, jer je do prošle godine uvoz ploča bio 10 miliona dolara mesečno.
Kada je reč o proizvodnji furnira, ljušteni furnir čini oko 90% ukupne proizvodnje furnira, a ljušteni topolov furnir je vodeći proizvod, dok je bukov furnir drugi po količini izrade. U Srbiji se proizvode i hrastov, jasenov i orahov furnir.
Proizvodnja lesonit ploča značajno je varirala u prošlosti. Nakon drastičnog pada od 61% u 1999. godini, proizvodnja je počela da se poveća od 2000. godine. Lesonit se proizvodi isključivo u fabrici SIMPO ŠIK Kuršumlija sa kapacitetom od preko 40.000 m3 godišnje. Pored korišćenja na domaćem tržištu, izvozi se u Grčku i Tursku, mada je i uvoz ovog proizvoda i dalje veoma veliki, uglavnom iz Mađarske i Nemačke.
Došlo je do značajnog povećanja proizvodnje ploča od masiva. Proizvode se uglavnom od bukve. Ovi proizvodi se koriste za stepeništa, ploče stolova i drugih delova nameštaja. Proširenjem proizvodnje firmi koje su se bavile pilanskom preradom, naročito u Centralnoj Srbiji, stvoren je proizvod koji je značajno povećao izvoz ploča od punog drveta. Glavna izvozna tržišta su Nemačka i Italija.
Proizvodnja drvene stolarije ima dugu tradiciju u Srbiji. Veliki broj kompanija proizvodi visokokvalitetne prozore i vrata, a značajne količine se direktno izvoze u Rusku Federaciju i EU. Proizvodnja vrata je uglavnom od hrasta i bukve. Međutim, i smrča i jela su takođe uobičajen repromaterijal. Domaće kompanije koriste kvalitetne metalne okove za stolariju, a poštuju i ekološke standarde pri izradi stolarije.
Najnoviji proizvod drvne industrije je pelet. Tržište peleta Srbije razvija se od 2006. godine, ali intenzivna proizvodnja peleta je počela u 2008. godini. U Srbiji, pelet se proizvodi od drveta, pretežno bukovog sa manjim udelom smreke. Danas se veliki deo proizvodnje izvozi. Glavna izvozna tržišta za srpski pelet su Italija, Grčka i Nemačka.
Drvna galanterija je takođe jedan od značajnih proizvoda drvne industrije. Izvoz drvenih vešalica i raznih drugih predmeta od drveta je u stalnom porastu. Glavna izvozna tržišta, pored Italije i Nemačke, su Finska, Holandija i Švajcarska.
Nameštaj koji se proizvodi u Srbiji možemo svrstati u tri kategorije: nameštaj od masiva, pločasti nameštaj i tapacirani nameštaj. Oko 30% proizvedenog nameštaja je nameštaj od masiva. To je najskuplji nameštaj, izrađen od domaćih sirovina, koji se uglavnom izvozi. Fabrike koje proizvode nameštaj u Srbiji su opremljene savremenim mašinama i prate svetske trendove, kako u izradi, tako i u površinskoj obradi, pa su proizvodi konkurentni na evropskom tržištu nameštaja.
Izvor: PKS