Aktuelno

1.maj2018.

Sindikati blokiraju predloženi Nacrt zakona o agencijskom zapošljavanju

17. maj 2019.

Sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović ocenio je da je "farsa da u izradi Nacrta zakona o agencijskom zapošlјavanju učestvuju radne grupe, jer se tekst preradi i posle predloženih rešenja, na isti način kao što je donet i Zakon o radu".
Prema prvobitnoj verziji nacrta tog zakona koji je trebalo da bude usaglašen do kraja aprila, ali je vraćen na doradu i nova usaglašavanja radnih tela za zakonodavstvo i ekonomsko-socijalna pitanja u kome su predstavnici sindikata i poslodavaca, firme bi od agencija mogle da iznajme na lizing najviše deset odsto radnika u odnosu na ukupan broj zaposlenih, a u izuzetnim slučajevima do 30 odsto.
Mihajlović je, u izjavi za Betu, rekao da je posle više rasprava izgledalo da je na pomolu usaglašen nacrt, ali je u poslednjem predlogu nadležnog ministarstva tekst suštinski izmenjen, pa je u jednom članu najpre rečeno da je kvota za zapošlјavanje preko agencija ograničena na deset odsto, a zatim se u drugim članovima predviđaju izuzeća za male firme do 50 zaposlenih kojima se dozvolјava da angažuju radnike preko agencija bez ograničenja.
"Sindikati su za sada stopirali usvajanje takvog nacrta teksta zakona o agencijskom zapošlјavanju, ali pritisak dolazi od predstavnika stranih kompanija, Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), Američke privredne komore i Saveta stranih investitora i na kraju će se preko skupštinske većine usvojiti tekst koji nismo ni videli", rekao je Mihajlović.
Sindikati su donošenjem zakona o agencijskom zapošlјavanju hteli da se, kako je rekao, uvede red u "sadašnje katastrofalno stanje i rad na crno u Srbiji, a na kraju će se to samo ozakoniti".
"Kako se krenulo, doćićemo do apsurdne situacije da će same firme osnivati agencije i iz njih angažovati radnike", rekao je Mihajlović i dodao da Naftna kompanija Srbije u ovom trenutku preko agencija zapošlјava oko 50 odsto radnika i da je svaki drugi radnik na pumpi uposlen preko agencije.
Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" Zoran Stojilјković rekao je da je glavni problem što prema Nacrtu zakona koji predlaže nadležno Ministarstvo za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja nema garancija da kompanije u Srbiji neće celokupnu radnu snagu iznajmlјivati bez ograničenja od agencija koje ih zapošlјavanju na neodređeno vreme.
Stojilјković je rekao da se,u međuvremenu, došlo do saznanja da bi agencije mogle da zaposle radnike na neodređeno vreme i kao takve iznajmlјuju firmama koje u tom slučaju ne bi bile dužne da imaju i jednog stalno zaposlenog radnika.
"Ima firmi koje rade velike poslove, a imaju samo jednog ili dva stalno zaposlena radnika. To znači da ih iznajmlјuju i zato tražimo garanciju da će u kvotu od deset odsto ulaziti svi zaposleni koje firma iznajmlјuje od agencije bez obzira da li su u agenciji angažovani na određeno ili neodređeno radno vreme", rekao je Stojilјković.
Dodao je da "otpor zahtevima sindikata pružaju moćnici koji ne sede u Socijalno-ekonomskom savetu, već van njega, a pritisak kanališu preko Ministarstva za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalnog pitanja i Vlade Srbije".
"Imam utisak da sindikati i Unija poslodavaca sede na sporednom koloseku, a vozovi idu glavnom prugom", rekao je Stojilјković.
Član radne grupe za izradu Nacrta zakona o agencijskom zapošlјavanju ispred UGS "Nezavisnost" Zoran Ristić rekao je da strane kompanije koje posluju u Srbiji nisu zainteresovane da u svojim zemlјama angažuju radnike preko agencija jer im moraju obezbediti ista prava kao i stalno zaposlenima, pa preko agencija angažuju radnike samo zbog povećanog obima poslova, a ne i na poslovima iz osnovne delatnosti.
Ristić je rekao da sindikati traže da se u nacrtu zakona precizira i ograničenje zaposlenih preko agencija za javni sektor dok traje zabrana zapošlјavanja i nada se da će se naći kompromisno rešenje.
"Zakonsko uređenje zapošlјavanja preko agencija obezbeđuje i poštovanje pravila na zaradu, pa bi to predstavlјalo pomak u odnosu na sadašnje neregulisano stanje", rekao je Ristić.
Istakao je da su radne grupe u nekim od prvobitnih verzija nacrta predlagale da se uvede obaveza bankaraske garancije za agencije kako bi mogle da isplate zarade zaposlenima u slučaju da to ne učine firme, ali je taj predlog odbačen kao i da se umesto toga bar u uvede obaveza osiguranja za dobro obavlјen posao, prenosi Beta.


Sektorski sastanak

8. maj 2019.

BWI i Međunarodna organizacija rada organizovale su u Ženevi, od 6. do 10. maja, Sektorski sastanak za promovisanje dostojanstvenog rada i bezbednosti i zdravlja na radu u šumarstvu. Samostalni sindikat šumarstva i prerade drveta Srbije predstavlja predsednik Radomir Stević.
Učesnici ovog skupa diskutuju o izazovima, mogućnostima i novim trendovima u obezbeđivanju dostojanstvenog i održivog rada u šumarstvu, kao i o razvoju situacije i novim praksama koje se razvijaju u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu (BZR) u šumarstvu.
Domaćini su pretpostavili da će učesnici poželeti, kad su bezbednost i zdravlje na radu u pitanju, širu diskusiju, pa su u skladu sa interesovanjima pripremili i raznovrsnu ponudu tema poput:

  • postojeći Međunarodni standardi rada i drugi instrumenti koji su relevantni za BZR u šumarstvu;
  • uticaj transformativnih promena, kao što su nove tehnologije, demografske promene i klimatske promene, između ostalih;
  • razvoj veština i mogućnosti za obuku za unapređenje BZR u šumarstvu;
  • dostpnost pouzdanih, uporedivih i rodno-izolovanih podataka u vezi sa BZR u šumarstvu;
  • mere za bavljenje izazovima BZR u šumarstvu.
Naravno, učesnici skupa diskutuju o dobrim praksama socijalnog dijaloga za promovisanje dostojanstvenog rada i BZR u šumarstvu, zatim kako efikasan socijalni dijalog može da se iskoristi za bavljenje budućnošću rada u šumarstvu, pa o politici, strategijama, programima, instrumentima i aktivnostima potrebnim za promovisanje dostojanstvenog rada i BZR u sektoru šumarstva, uzimajući u obzir, između ostalog, Agendu održivog rada 2030. posmatranu iz ugla vlada, radničkih i poslodavačkih organizacija, kao i iz perspektive MOR.


Zahvalnica švajcarske UNIA

1. maj 2019.

Predsednik sindikata UNIA iz Švajcarskie i potpredsednik Švajcarske konfederacije sindikata Vania Alleva se zahvalio Samostalnom sindikatu šumarstva i prerade drveta Srbije na podrsci koju smo pružili potpisivanjem peticije. "Zaštitite plate, a ne granice-sloboda kretanja i jaka prava zaposlenih". On je u poruci upućenoj Sekretaru ROS Zoranu Radoman iskazao zahvalnost zbog solidarnosti koju su šumari i drvoprerađivači Srbije uputili švajcarskim kolegama. S ponosom ističemo i da je naša podrška našla zajedničko mesto sa podrškom evropskih sindikalnih kolega, kao i da se videla u celoj Evropi. Ova peticija je stigla u Evropski parlament i o njoj je raspravljano krajem aprila.


Održan Prvomajski protest

1. maj 2019.

Danas je u Beogradu održan tradicionalnih Prvomajski protestni skup . Na skupu su u ime Samostalnog sindikata šumarstva i prerade drveta Srbije bili predsednik Radomir Stević sa sinom Stevom , sekretar Radoman Zoran sa suprugom Snezanom i decom Bojanom i Mihajlom, predsednik JSO "Vojvodinašume" Miroljub Sekulić sa suprugom, član ROS Svetlana Stankovic iz Simpa i član ROS iz Šumskog gazdinstva Sremska Mitrovica Svetlana Obućina.
Učesnici Prvomajskog protesta su se okupili na Trgu Nikole Pašića u Beogradu. Nakon obraćanja predsednika dve sindikalne centrale, koji su govorili o lošem položaju radničke klase i o borbi da se osvoje radnička prava koja su odavno osvojena, okupljeni su krenuli u protestnu šetnju do Slavije, gde je, posle čitanja Prvomajskog proglasa i intoniranja Internacionale, položeno cveće na spomenik Dimitriju Tucoviću. Prema procenama medija, loši vremenski uslovi nisu sprečili oko dve hiljade sindikalaca da učestvuju na ovom protestu.


Prvomajski protest na Trgu Nikole Pašića

30. april 2019.

Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost" i ove godine, tradicionalno, obeležavaju Međunarodni praznik rada protestom u centru Beograda.
Dve reprezentativne sindikalne centrale hoće da se, i sa ovog mesta, čuje naš glas za bolјi i pravičniji svet, za odbranu prava radnika, za veće plate, za više radnih mesta, za ostanak i perspektivu mladih...
Zato nam je i osnovna parola za ovogodišnji protest "VEĆE PLATE – ZA OPSTANAK I OSTANAK".
Skup počinje 1. maja 2019. godine u 12 časova na Trgu Nikole Pašića, odakle će biti organizovana šetnja do spomenika Dimitriju Tucoviću, na Slaviji.


Promena broja računa Sindikata

23. april 2019.

FINANSIJSKA SLUŽBA PREDUZEĆA
- rukovodiocu službe -
SINDIKALNA ORGANIZACIJA SAMOSTALNOG SINDIKATA
- predsedniku -

Poštovani,
Kao što vam je poznato, Sindikalna članarina za Samostalni sindikat šumarstva i prerade drveta Srbije uplaćuje se na tekući račun ovog Sindikata koji je otvoren kod Vojvođanske banke.
Nedavno smo dobili obaveštenje o pripajanju Vojvođanske banke a.d. Novi Sad OTP Banci Srbija a.d. Novi Sad.
Istovremeno Banka nasje obavestila da je predviđeni dan pripajanja 26.04.2019. godine. Od tog dana doći će do promene broja našeg platnog (tekućeg) računa, tako da će se sve transakcije obavljati preko novog broja platnog(tekućeg) računa.
S toga Vas molimo da sindikalnu članarinu za Samostalni sindikat šumarstva i prerade drveta Srbije Srbije koju ste do sada uplaćivali na račun br. 355-1020098-87 počevši od 26.04.2019. godine uplaćujete na tekući račun br.

325-9500600035466-61,
a shodno obaveštenju koje smo dobili od Banke.
S poštovanjem,

PREUZMI DOKUMENT


Bezbedan posao - pravo svakog radnika !

16. april 2019.

BWI Poziv na akciju: Setite se mrtvih, borite se za žive. Bezbedan posao - pravo svakog radnika U nedelju 28 aprila obeležava se Međunarodni dan sećanja na poginule radnike 2019, i sindikati širom sveta će ovim povodom organizovati mitinge i protestne šetnje na kojima će se reći ne opasnim uslovima rada u građevinarstvu i drvnoj industriji. Aktivnosti će se održavati od utorka, 23. aprila do nedelje 28. aprila.
Poznato nam je više nego ikada o opasnostima na radu i o svim merama i zakonima koji treba da preduprede smrt, povrede na radu i loše zdravlje; ipak, više od sto hiljada radnika u građevinarstvu i dalje umire svake godine u "nesrećama" na radu koje su potpuno mogle biti sprečene. U međuvremenu, dva miliona tona hrizotilnog azbesta svake godine dospe u okruženje gradilišta - što garantuje smrtonosno nasleđe za građevinske radnike i stanovništvo. Radnici u našim sektorima su svakodnevno izloženi opasnim hemikalijama i hemijskim proizvodima koji izazivaju kancer, kao što su pesticidi i organski rastvarači. Ali oni su takođe izloženi opasnoj prašini, kao što je to azbest, ili silicijum dioksid, i opasnim procesima koji ih izlažu isparenjima od dizela ili varenja.
Šumarstvo je i dalje zloglasno po opasnosti, uprkos unapređenjima standarda koji postoje na papiru, pozitivan uticaj se umanjuje oslanjanjem industrije na neformalni rad i podizvođaštvo kako bi se uvećao profit.
Industrija cementa je i dalje izuzetno opasna i u njoj se dešava na stotine smrtnih slučajeva u nesrećama na radnom mestu, i na hiljade slučajeva profesionalnih oboljenja svake godine. Preterano korišćenje autsorsinga (izmeštanja proizvodnih aktivnosti) je utiče na nedostatak usaglašenog upravljanja rizicima na radu, gde se gotovo sve nesreće sa fatalnim ishodom dešavaju kod ugovornih radnika i radnika treće strane. Nesiguran rad u sektoru košta Ijude njihovih života.
Uticaj loših uslova rada ostavlja trag na zdravlje radnika u svim sektorima koje BWI zastupa, od industrije cementa i pravljenja cigli pa sve do prerađivanja drveta i obavljenja teškog rada na gradilištima. Sindikat uključujući i članice BWI je spreman, voljan i može da pomogne - ali neformalno zapošljavanje, podizvođaštvo, razbijanje sindikata, i praksa radnog eskploatisanja podrivaju naša nastojanja. Stoga članice BWI u znak protesta prelaze na ulice tokom nedelje koja prethodi 28. aprilu, "Međunarodnom danu sećanja na poginule radnike."
Organizujte aktivnosti povodom Međunarodnog dana sećanja na poginule radnike!
Šta možete uraditi:

  1. Održite osnovne obuke o bezbednosti i zdravlju na radnim mestima.
  2. Organizujte posete i inspekcije bezbednosti i zdravlja na mestima rada.
  3. Koordinišite masovne demonstracije i mitinge ispred kompanija kako bi se protestovalo protiv njihovih nebezbednih uslova rada i evidencija o lošoj bezbednosti.
  4. Održite bdenja i komemoracije za one koji su izgubili živote ili su povređeni.
  5. Lobirajte za zabranu azbesta.
  6. Zahtevajte uklanjanje opasnih supstanci sa radnih mesta kako bi se eliminisala izloženost karcinogenima na radnom mestu.
  7. Proširite vesti o vašim ativnostima na društvenim mrežama koristeći #IWMD2019 @BWIGlobal


Za dostojanstvenu "budućnost

8. april 2019.

Danas je u beogradskom hotelu "Metropol" u organizaciji Fondacije "Fridrih Ebert" održana konferencija "Za dostojanstvenu budućnost! Izazovi mladih u Srbiji i Jugoistočnoj Evropi".
Na Konferenciji je bilo govora o nalazima iz Studije ove fondacije o mladima u Srbiji. Istraživači su proučavali na koji način mladi u Jugoistočnoj Evropi i Srbiji provode vreme, koje su im vrednosti važne, čega se boje, koliko veruju Vladi i evropskim institucijama, koliko su odgovornosti spremni da preuzmu, kao i gde vide svoju budućnost…. Ova studija je rađena na bazi 10.000 ispitanika starosti 14-29 godina iz 10 zemalja Jugoistočne evrope.
Ispred našeg sindikata Konferenciji su prisustvovali predsednica Sekcije mladih Miljana Županjac i sekretar Zoran Radoman.


Otkazi u " Špik - iverica"

8. april 2019.

Fabriku "Špik – iverica" iz Ivanjice sa rešenjem i radnom knjižicom u rukama, danas je napustilo 44 radnika. Mnogi su u fabrici proveli tri-četiri decenije, neki su tu od osnivanja, ali većina zaposlenih je dobila otkaz, uprkos njihovom mišljenju da je fabrika mogla i dalje pozitivno da radi i posluje.
Milenko Glavinić jedan od najstarijih radnika rekao je za agenciju RINA da je u "Špiku" proveo skoro 40 godina, a da je pre nego što je dobio zaposlenje godinu dana proveo u fabrici kao učenik. Po njegovim rečima, poslodavac je otpuštenim radnicima uredno isplatio sve što im je po zakonu sledovalo, a da za novi posao ne brinu jer neki od njih već rade kod novih poslodavaca dok drugi vagaju ponude…


Konferencija u Novom Sadu

2. april 2019.

Savez samostalnih sindikata Vojvodine je 1. aprila, uz podršku Centra "Olof Palme", u novosadskom hotelu "Park" održao konferenciju "Jačanje sindikalnog pokreta i međunarodne sindikalne saradnje".
Konferenciju je otvorio predsednik SSSV Goran Milić, a na teme Međunarodne i interregionalne saradnje,kao i o jačanju sindikalnog pokreta su gvorili predavači Bengt Forsling (LO - Švedska), Ricard Bellera (IRTUCs ETUC), Krister Anderssson (LO, Švedska), Ulf Levrik (LO, Norveška).
U radu Konferencije je učestvovala i naša Miljana Županjac.


Bez kaznenih poena za prevremenu penziju ?

29. mart 2019.

Stav države o kaznenim poenima za prevremeni odlazak u penziju biće poznat u narednih dvadesetak dana, a ovo će biti jedno od glavnih pitanja na novoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta sredinom aprila, pišu Novosti.
Tako će se država posle pet godina od uvođenja penala, prvi put ozbiljno pozabaviti ovim problemom, a najavljeno je da će do tada i ministarstvo rada i finansija izaći sa svojim predlozima i mogućnostima, piše list.
Zoran Mihajlović, sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, koji je pokretač ove inicijative, smatra da je taj sindikat uspeo da nadležnima "približi priču" i da se ovaj problem bliži rešenju.
"Nelogično je da neko ko je odvajao 40 godina doprinos zbog nedovoljnog broja godina starosti plaća penale", kaže on i dodaje da se kazneni poeni mogu obračunavati dok penzioner ne dostigne starosnu granicu od 65 godina, a onda bi ih trebalo ukinuti.
Ministar za rad Zoran Đorđević je posle sednice SES najavio "dubinsku analizu" problema a, Mihajlović smatra da ta analiza podrazumeva u stvari računicu koliko će državu to da košta.
Mislimo da to nije veliki izdatak za državnu kasu i PIO fond. Verujemo da će država imati sluha za ljude koji su na ivici egzistencije i koji godišnje zbog propisa gube dve cele penzije", kazao je Mihajlović.


Podrška Švajcarcima

26. mart 2019.

Samostalni sindikat šumarstva i prerade drveta Srbije se odazvao pozivu Evropske federacije drveta i građevinarstva da podrži sindikat UNIA iz Švajcarske, kao i kampanju "Zaštite plate, a ne granice".
Potpisali smo peticiju, koju su podržali mnogi evropski sindikati i aktivisti sindikata u Evropi.
Peticiju možete poglrdati ovde ili preko BWI portala


Zakazana sednica ROS

20. mart 2019.

Obaveštavamo članove Republičkog odbora Sindikata šummarsvta i prerade drveta Srbije da je sednica zakazana za sredu, 27. mart 2019. u 11 sati.
MATERIJAL ZA SEDNICU:


Protiv nasilja nad ženama !

19. mart 2019.

Radionica u sklopu ovogodišnje kampanje BWI: "Snaga ženama: zaustavite rodno zasnovano nasilje" organizovao je 16. i 17. marta 2019. sindikat SGIP u saradnji sa BWI u hotelu Granit "Ohrid, Republika Makedonija.
Ovoj vrlo zanimljivoj radionici odazvalo se više od 90 sindikalnih koleginica našeg regiona (Makedonija, Hrvatska, Srbija, Republika Srpska), koje su u ta dva dana razmenile iskustva i primere dobre prakse. Troškove smeštaja i ishrane snosio je SGIP.
U ime Sindikata Šumarstva i prerade drveta Srbije seminaru je prisustvovala Biljana Milenković iz JP "Srbija šume", Šumsko gazdinstvo Leskovac.


Država da zaštiti šumarske radnike !

28. februar 2019.

Samostalni sindikat šumarstva i prerade drveta Srbije najoštrije osuđuje napad na radnika koji obavlja sekačke poslove za šumsko gazdinstvo u pograničnom pojasu u ataru opštine Kuršumlija.
Incident koji se juče dogodio, kada su nepoznati napadači pucali na radnika koji obavlja poslove sečenja šuma, samo je jedan u nizu u poslednje vreme.
Branko Martinović, predsednik Samostalnog sindikata Šumskog gazdinstva Kuršumlija rekao nam je da su radnici koji obavljaju poslove u šumskom pojasu više puta napadani i da im je prećeno smrću porukama kačenim na drveću. Osim pretnji čini se i milionska šteta nezakonitim sečenjem šuma.
Sindikat apeluje na državne organe da zaštite imovinu Srbije od uništavanja, kao i da zaštiti radnike koji su izloženi riziku.
Uskoro opširnije o ovoj temi…
POGLEDAJ TEKST U LISTU "ALO"


Miljana Županjac na seminaru Sekcije mladih

21. februar 2019.

Na inicijativu Konferencije Sekcije mladih SSSS održan je seminar za nove i mlade članove Sekcije mladih SSSS. Teme su po izboru Izvršnog odbora Sekcije bile: Statut i organizacija SSSS, Zakon o radu i njegova primena, i razmatranje položaja mladih na tržištu rada u Srbiji. Predsednica Saveza samostalnih sindikata grada Niša Olivera Bobić otvorila je skup u svojstvu organizatora i pokrovitelja. Istakla je važnost razvoja i ulaganja u Sekciju mladih, konstatovala značaj uključivanja mladih aktivista u redovan rad i strukture sindikata, i zatražila od svih sindikata da podrže rad svojih mladih članova.
Predavači su bili eksperti iz sindikata, institucija i nevladinog sektora, a radioničarski deo je vodila predsednica Sekcije mladih SSSS, Ružica Grabovac. Seminar je jedna od aktivnosti predviđenih da ojačaju kapacitete mladih aktivista, podrže njihovo umrežavanje i veću vidljivost, kao i da iznedre dodatne inicijative i potencijalne projekte.
Skup je održan u Hotelu "LiderS" u Vrnjačkoj Banji uz podršku SSS Niša i Olof Palme Centra


Nova energija u Sekciji mladih SSSS

6. februar 2019.

Na predlog Izvršnog odbora Sekcije mladih Saveza samostalnih sindikata Srbije, u Beogradu je 5. februara održan sastanak članova Izvršnog odbora Sekcije sa predsednicima samostalnih sindikata i Veća SSS Beograda, na kojem se razgovaralo o problemima i potrebama mladih sindikalaca, kao i preprekama za njihovo veće uključivanje u sindikalni rad.Sastanku je prisustvovao i predsednik našeg sindikata Radomir Stević
Na sastanku, kojem je prisustvovao i predsednik SSSS Ljubisav Orbović, novoizabrana predsednica Sekcije Ružica Grabovac zatražila je podršku u jačanju mreže Sekcije kroz delegiranje mladih iz granskih sindikata, kao i njihovo povezivanje na nivou teritorije i grana.
Ukazavši na činjenicu da nekoliko većih gradova u Srbiji, kao i granskih sindikata, nema aktivne predstavnike mladih, Grabovac je apelovala da se ta praksa promeni.
Predsednik Orbović je istakao da iz generacije u generaciju stasavaju zreliji mladi ljudi, te da je neophodno njihovo veće angažovanje u sindikalnim aktivnostima i rukovodstvenim strukturama.
"Mi imamo znanje i mudrost, ali mladi imaju novu energiju i drugačiji, savremeniji pogled na sindikalni pokret", rekao je Orbović.
Na sastanku je ukazano da, zbog niskih primanja, kao i činjenice da je u javnom sektoru već pet godina uvedena zabrana zapošljavanja, mnogi mladi ne vide svoju budućnost i perspektivu u Srbiji.
Zato je, prema rečima predsednika Orbovića, zadatak Sekcije da se bavi promocijom povratka radnika u zemlju i zaustavljanjem njihovog odlaska.
Najavljujući buduće aktivnosti, predsednica Sekcije je istakla nekoliko edukativnih radionica koje će uskoro biti održane, kao i saradnju sa srednjim školama i visokoškolskim ustanovama radi upoznavanja učenika i studenata sa radnim pravima i sindikatom.
Na sastanku je dogovoreno da se u najskorijem roku veći broj mladih direktno uključi u rad sekcija mladih na svim nivoima, u čemu će Savez pružiti snažnu podršku.
Članovi Izvršnog odbora Sekcije su predstavili pojedinačno aktivnosti koje se sprovode u Vojvodini, na Kosovu i Metohiji i u Nišu, sa akcentom na jačanju kapaciteta sekcija i upoznavanju javnosti sa radom sindikata.


Sindikat nagradio najbolje učenike

28. januar 2019.

Na Svetosavkoj akademiji, održanoj 27. januara u Šumarskoj školi u Kraljevu, Sindikat šumarstva i prerade drveta Srbije je na osnovu Odluke 104-07 Predsedništva nagradio sa po 10.000 dinara tri najbolja učenika ove škole. Nagrade su dobili Nikola Riznić sa smera šumarski tehničar, Nikola Nikolić sa smera tehničar za finalnu obradu drveta i Vladica Todorović sa smera tehničar za lovstvo i ribolovstvo. Nagrade je uručio predsednik našeg sindikata Radomir Stević. Pored direktora Škole Milana Mirkovića, Akademiji je prisustvovao veći broj direktora šumskih gazdinstava. Za ovogodišnji slavski kolač bilo je zaduženo Šumsko gazdinstvo Despotovac, od kojeg tu čast za sledeću godinu preuzima Šumsko gazdinstvo Kuršumlija.


Radnici na lizing još čekaju status

21. januar 2019.

Tekst zakona o agencijskom zapošljavanju nije dobio zeleno svetlo Socijalno-ekonomskog saveta i može se očekivati da uskoro bude vraćen na doradu, iako mišljenje SES nije obavezujuće.
To znači da dve najvažnije primedbe sindikata - da se na 10 odsto ograniči procenat radnika na lizing i da se uvede agencijski depozit - nisu prihvaćene.
Novi zakon trebalo bi da reši status oko 100.000 radnika koji do posla dolaze isključivo uz posredovanje gotovo 80 agencija i da premosti višegodišnji pravni vakuum. Međutim, sindikalni predstavnici sada su nezadovoljni tekstom propisa i ne vide razlog sastajanja radne grupe, kada je njihov stav ovom prilikom potpuno zanemaren.
"Radna grupa je usvojila jednu verziju teksta, a sada nam je posle javne rasprave ponuđen potpuno promenjen tekst čiji je autor Ministarstvo rada", kaže Zoran Mihajlović, sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije.
"Bez ikakvog obrazloženja, poturaju nam zakon koji nismo prihvatili, najverovatnije pod pritiskom stranih investitora".
Naš sagovornik naglašava da je bez pomenute dve najvažnije primedbe Zakon o agencijskom zapošljavanju besmislen. Mihajlović ističe da je nedopustivo da ne postoji agencijski depozit ili da je on minimalan.
"Što je veći ulog, suzbiće se rad manjih agencija za zapošljavanje koje uglavnom mešetare. A, ukoliko se ne smanji kvota poslodavcima koliko radnika mogu da zaposle, ono što je trenutna situacija u Nišu, da oko 60 procenata radnika radi na lizing, desiće se u svim gradovima", smatra Mihajlović.
Sindikati su predlagali da preduzeće može da zaposli do 10 procenata radnika na lizing od ukupnog broja zaposlenih, a najviše do 30 odsto, i to samo ukoliko poslodavac za to dobije saglasnost Ministarstva za rad. Ovaj predlog, ipak, nije dobio zeleno svetlo.
Jedna od nedoumica oko koje se spore sindikati sa Ministarstvom je i termin "srodni poslovi" u uvodnom delu zakona, jer nije preciziran.
Uporedni radnik je onaj koji radi iste poslove kod poslodavca za istu platu, kao i onaj koji je angažovan na istom radnom mestu. U verziji koja je ušla u javnu raspravu bilo je istaknuto da je reč o istim, ili sličnim poslovima. Brisanjem termina "slični poslovi", dolazi do toga da ukoliko poslodavac nema iste poslove za radnike, onda nema obavezu da traži ni slične poslove za njih. Poslodavac tako može da određuje zaradu za radnika kakvu god poželi, da druge ukida i da za te poslove zapošljava radnike posredstvom agencije.
Novi propis može i bez pozitivnog stava Socijalno-ekonomskog saveta biti poslat Vladi, a potom i republičkim poslanicima na usvajanje. To bi moglo da se desi već u martu, što znači da bi zakon počeo da se primenjuje u aprilu.
U SSSS očekuju da će Ministarstvo za rad uskoro zakon vratiti na doradu, odnosno da će se ponovo okupiti radna grupa.
Izvor: Novosti


Evropska regionalna Konferencija BWI

19. decembar 2018.

Sekretar Zoran Radoman i Aleksandra Stojković u Evropskom regionalnom Komitetu BWI 2018-2022.

Adana, Turska
Više od 70 delegata iz 43 BWI filijale u 27 zemalja okupilo se u Adani od 12. - 14. decembra 2018. godine, gde je održana Evropska regionalna Konferencija BWI, na kojoj su održani izbori za Evropski komitet BWI-a za mandatni period 2018. - 2022.
Da podsetimo, poslednji izbori za Evropski komitet održani su u Dablinu 2014. godine. Naš sindikat u Adani je predstavljao predsednik JSO JP "Srbijašume" Petar Nećak.
Nakon pozdravnog govora domaćina Ramazana Agara, predsednika YOLI - IS - najvećeg turskog sindikata, te i potpredsednika BWI-a za Evropu Johana Lindholma pristupilo se usvajanju Dnevnog reda i zapisnika sa Konferencije u Dablinu. Zatim su izabrane Verifikaciona i Izborna komisija, ali i podnet Izveštaj o aktivnostima u predhodnom mandatnom periodu. Otvorrena je i diskusija o sindikalnoj perspektivi Evropske unije i samoj budućnosti Evrope, gde je moderator i izlagač bio Johan Danielsson iz Švedske.
Podnet je izveštaj o plaćanju članarine i Finansijski izveštaj, a onda i Strateški plan za period 2018-2022.
Posle izveštaja objavljeni su rezultati izbora za Evropski regionalni Komitet, kao i za Ženski komitet. U sastav Komiteta su pored kolega iz Hrvatske, Slovenije i Makedonije ušli i naši predstavnici.
Sekretar Zoran Radoman je ušao u sastav Evropskog regionalnog Komiteta, a predsednica Sekcije žena Aleksandra Stojković ostala je član Regionalnog Ženskog komiteta. Oni će biti predstavnici Grupe 10 u Regionalnom odboru za mandatni period 2018 - 2022.
Johan Linaholm ostaje predsednik, a Ramazan Agar izabran je za potpredsednika Evropskog regionalnog Komiteta.
Izbori za Evropski regionalni odbor mladih biće održani polovinom 2019. godine.
Zaključak je da svi zajedno u narednom periodu uložomo napore u borbi za pravedniju demokratsku i socijalnu Evropu.
U sklopu Konferencije organizovana je poseta izbegličkom kampu sa 6.200 kontejnera u koje je smešteno više od 35.000 izbeglica.


Ružica Grabovac nova predsednica Sekcije mladih SSSS

18. decembar 2018.

Nova predsednica Sekcije mladih u Savezu samostalnih sindikata Srbije je Ružica Grabovac.
Ona je izabrana na tu funkciju na 4. sednici Konferencije Sekcije mladih SSSS, održanoj 14. decembra 2018. godine.
Sednici je prisustvovalo 14 članova koji su, tajnim glasanjem, jednoglasno izabrali Grabovac, koja će biti predsednica Sekcije do 2020. godine.
Ružica Grabovac je po zanimanju strukovni inženjer zaštite na radu, zaposlena je u A.D "INSA" Zemun i članica je Samostalnog sindikata metalaca Srbije.
Izborima je prisustvovala i Miljana Županjac, predsednica Sekcije mladih našeg sindikata.


Mladi u Srbiji , prilike i izazovi

17. decembar 2018.

SAOPŠTENjE

Dana 10.12.2018.godine u Novom Sadu u prostorijama SSSV u organizaciji Sekcije Mladih Saveza Samostalnih Sindikata Vojvodine (SSSV) održan je okrugli sto na temu "Mladi u Srbiji, prilike i izazovi" kao i upoznavanje mladih (studenata i srednjoškolaca) sa pojmom sindikata, sindikalnim delovanjem,kolektivnim ugovorom, Zakonom o radu, njihovim značenjem i primenom u praksi.
Učesnici skupa su izneli probleme mladih u Srbiji.Najčešća poteškoća sa kojom se mladi susreću je nezaposlenost, zatim sledi prevelik uticaj politike u svim sferama života i rada, niska primanja, rad na crno, nedovoljno korišćenje – upotreba sredstava za bezbedan rad. I pored navedenih problema, većina mladih, trenutno, nije zainteresovana za odlazak iz zemlje. Nekolicina koja je odlučna u nameri da napusti zemlju, smatra da će imati bolju egzistenciju kao i uslove rada. Svoje iskustvo dvogodišnjeg rada je podelila i učesnica skupa koje je iznela prednosti i nedostatke života i rada na Aljasci.
Što se tiče sindikata i sindikalnog delovanja, rezultati dobijeni popunjavanjem upitnika su ukazali na sledeće:
Mladi nisu dovoljno informisani o ulozi sindikata, sumnjaju u snagu sindikata ali smatraju da sindikat može da zaštiti prava radnika kao i da poboljša uslove rada. Svi mladi su se izjasnili da bi trebalo predavanje o sindikalnom organizovanju uvesti u srednje škole i fakultete, da bi trebalo sprovesti ankete o sindikatu na fakultetima i srednjim školama kao i da je neophodno da mediji unaprede svoje izveštavanje o sindikalnom organizovanju i delovanju.
Sekcija mladih Saveza samostalnih sindikata Vojvodine


Iduće godine se mora raditi šest meseci duže

11. decembar 2018.

Ostalo je još dvadesetak dana da zaposleni, ali i oni koji penzionisanje čekaju na evidenciji nezaposlenih, prikupe svu potrebnu dokumentaciju i predaju je poslednjeg dana ove godine.
Po Zakonu o PIO, svi muškarci – radnici koji ove godine pune 65 godina života i imaju 15 godina penzijskog staža, mogu u punu starosnu penziju. Za razliku od njih, oni sa 40 godina staža osiguranja i najmanje 57 života ove godine mogu otići u prevremenu starosnu penziju, odnosno onu koja podrazumeva umanjenje za godine života koje im nedostaju do 65.
Dame koje ove godine navr¬šavaju 62 godine i imaju bar 15 godina penzijskog staža mogu u starosnu penziju. One koje navrše 38 godina staža i najmanje 56 godina i četiri meseca života imaju pravo na prevremenu starosnu penziju. Po zakonu, pripadnici oba pola sa 45 godina staža, bez obzira na starost, mogu otići u punu penziju, ali im se priznaje samo staž za koji su plaćeni doprinosi.
Već 2019. uslovi za starosnu penziju, ali i prevremenu sta¬rosnu se menjanju. Žene koje naredne godine idu u starosnu penziju moraju imati 62 godine i šest meseci života i najmanje 15 godina penzijskog staža. Dakle, moraju biti pola godine stariji. One pak koje žele da idu u prevremenu starosnu penziju moraće imati 38 godina i šest meseci staža i 57 godina života.
Muškarci koji dogodine računaju na odlazak u prevremenu penziju treba da imaju 40 godina penzijskog staža i najmanje 57 godina i osam meseci života, dok ženama treba 28 godina i šest meseci penzijskog staža i najmanje 57 godina života. Svake naredne godine, sve do 2032. uslovi za odlazak u penziju se pomeraju pola godine ili dva-tri meseca. Dakle, tek 2032. uslov starosne penzije za žene biće 65 godina života.
Radni odnos ne treba raskidati pre poslednjeg dana godine, ali je takođe važno da se Fondu PIO tog poslednjeg decembarskog dana podnese zahtev, uz prikuplјenu dokumentaciju, za penzionisanje. Oni koji ove godine ispunjavaju neki od uslova za penzionisanje i žele da idu u penziju, moraju dobro znati da će svaki zahtev koji se podnese posle 31. decembra imati drugačije uslove za penzionisanje, odnosno za njega će važiti uslovi koji su zakonom predviđeni za 2019. godinu.
Radnici koji imaju uslove za prevremenu penziju u ovoj godini mogu, ali i ne moraju, podneti zahtev za penzionisanje. Sve je stvar dogovora s poslodavcem. Ukoliko im poslodavac dozvoli, oni mogu nastaviti da rade bez obzira na to što imaju neki od uslova za penzionisanje. Takođe, radnici koji pune 65 godina života i koji imaju pravo na punu starosnu penziju mogu otići u penziju, ali i ne moraju, ako poslodavac od njih traži da ostanu.
Često se postavlјa i pitanje da li oni koji imaju godine života za prevremenu penziju, ali ne i pun penzijski staž, mogu nastaviti da rade do ispunjenja i drugog uslova, koji je i te kako bitan za konačan iznos na čeku. No, i to zavisi od poslodavca jer on može radnika ostaviti da radi dok ne ispuni i uslov o penzijskom stažu, ali ne mora.
Zaposleni koji su deo radnog veka proveli na radu i inostranstvu, uklјučujući i bivše jugoslovenske republike, treba da znaju da se o pravu na taj deo penzije odlučuje po propisima te zemlјe i na to ne može uticati srpski fond. U Zakonu se napominje da korisnik starosne, odnosno prevremene starosne penzije, može ponovo ući u osiguranje, odnosno zaposliti se ili samostalno obavlјati delatnost, a da pri tom nastavi da prima penziju. Dakle, starosnim penzionerima ne preti opasnost za ukidanje penzije ukoliko nastave da rade i posle penzionisanja.
Nakon što Fond donese rešenje o penzionisanju, ono stiže na kućnu adresu. Prva isplata se obavlјa tako, a potom dalјe zavisi od volјe penzionera. On mora filijali Fonda, od koje je i dobio rešenje o penzionisanju, dostaviti broj žiro računa u nekoj banci ako želi da tako bude isplaćivan. Ukoliko je ne obavesti, penzija će i dalјe stizati na kućnu adresu. Penzioner ima obavezu da Fondu prijavi promenu adrese i svaku drugi izmenu koja utiče na pravo na penziju.
Inače, pri obračunu penzije uzimaju se sve zarade od 1. januara 1970, koje se u svakoj godini upoređuju s prosečnom platom u Srbiji.
Izvor: Dnevnik


Vlada usvojila strategiju bezbednosti i zdravlja na radu

7. decembar 2018.

Vlada Srbije usvojila je Strategiju bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji za period od 2018. do 2022. godine sa Akcionim planom.
S obzirom na to da je neophodno strateško rešavanje problema smanjenja broja povreda na radu, posebno onih sa smrtnim ishodom, primenom Strategije biće unapređeni bezbednost na radu i uslovi rada, kako bi se sprečile povrede na radu i profesionalne bolesti i očuvalo zdravlje radno aktivnog stanovništva.
Cilj primene strategije u ovom periodu jeste smanjenje povreda na radu za pet odsto.


Atipični poslovi bez dostojanstvenog rada

30. novembar 2018.

Velike promene na tržište rada, prouzrokovane digitalizacijom i automatizacijom, zahtevaju zajednički angažman socijalnih partnera na regulisanju položaja zaposlenih na atipičnim poslovima i zaštiti njihovih prava.
Radno zakonodavstvo mora biti izmenjeno, a sindikatima omogućeno da i te radnike sindikalno organizuju, kako bi ih zaštitili.
Princip solidarnosti bitan je za društvo i sindikat imajući u vidu velike nejednakosti u Srbiji, a socijalni dijalog se ne može zapostaviti, jer je svaka socijalna izolacija opasnost za društvo. Nema dostojanstvenog rada ako se radi po 14-15 sati na platformama ili na nekim drugim atipičnim poslovima, tako da i ovi ljudi imaju pravo na kolektivnu akciju.
Ovo su poruke i zaključci izrečeni na Konferenciji "Dostojanstven rad u eri digitalizacije", koja je, u okviru projekta Danube@work, održana u prostorijama Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Projekat, koji podržava austrijsko ministarstvo za rad, socijalna pitanja i zaštitu potrošača, obuhvata zemlje Dunavske regije – Austriju, Bugarsku, Rumuniju i Srbiju, a usmeren je na unapređenje saradnje između zemalja, razmenu informacija i zajednički rad na rešenjima i izazovima koje digitalizacija ima na tržište rada. Sektori, u okviru Projekta koje u Srbiji sprovode dve reprezentativne sindikalne centrale, obuhvaćeni ovim projektom su auto-industrija, zdravstvo, trgovina, turizam i finanansije.
Sekretar Veća SSSS Zoran Mihajlović i predsednik UGS Nezavisnost Zoran Stojiljković ukazali su na činjenicu da je sve više atipičnih formi rada, koje su, najčešće, daleko od dostojanstvenog rada, te da su pritisci na sindikate ogromni, a sa ovim se suočavaju i zemlje Zapadne Evrope, nakon dolaska desničarskih vlada i rasta populizma.
Načelnica Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Dragana Kralj saopštila je da su u pripremi tri nova zakona - o socijalnom preduzetništvu, agencijskom zapošljavanju i o štrajku. Ona je dodala da Nacionalna služba zapošljavanja sprovodi besplatne programe obuke za IT stručnjake i programiranje.
Učesnici Konferencije informisani su o kolektivnom ugovoru koji je u Danskoj zaključen za zaposlene na platformama.
Direktor Foruma za međunarodnu saradnju i bivši generalni sekretar Sindikata 3F Danske, Klaus–Larsen Jensen upoznao je prisutne sa osnovnim sadržajem ovog kolektivnog ugovora i ukazao na mogućnost prilagođavanja novih uslova potrebama tržišta rada.
Radnici na platformama ne žele da budu tradicionalno organizovani, smatraju sebe individuama sa određenim dobitima, bez neke ideje za budući posao, rade od projekta do projekta, nemaju osiguranje, zdravstvenu i socijalnu zaštitu, ukazao je Jensen, ocenivši da "duh kolektivizma mora da jača, jer će, u suprotnom, doći do potpunog urušavanja društva".
Naglasivši značaj registrovanja i legalnog poslovanja, predstavnica Unije poslodavaca Ljiljana Pavlović je ukazala na nepovoljne faktore za razvoj digitalizacije u Srbiji, starenje stanovništva, kao i na podatak da je 34 odsto kompjuterski nepismeno.
Direktorka programa Centra za istraživanje javnih politika, Branka Anđelković, ukazala je da Srbija spada u 25 vodećih zemalja kada je u pitanju rad na platformama.
Istraživanje koje je sproveo taj centar, pokazuje da na platformama podjednako rade žene i muškarci, da su u pitanju uglavnom mlađi, od 25 do 36 godina, najčešće fakultetski obrazovani. Delatnosti koje su najviše zastupljene su: pisanje i prevođenje, kreativne usluge, razvoj softvera i tehnologija. Motivacija je, pre svega, dobra zarada (prosek zarade radnika u nedelji je 200 dolara bruto), fleksibilnost u radu, brže zapošljavanje na platformi. Procenjuje se da oko 28% ljudi u Srbiji radi online, a problem je što nemaju regulisani radni status, nema bolovanja, odmora, uglavnom rade dva posla i faktički su nevidljivi za socijalne i penzione sisteme
Martina Šneler, iz sindikata ProGe Austrije, navela je da 1,2 miliona u Austriji nema stalno zaposlenje (sezonski radnici, samozaposleni, honorarci). Prosečno su 180 dana registrovani da rade, a tokom ostatka godine su ili nezaposleni ili rade neprijavljeni. Nesigurane poslove u Austriji radi oko 69% mladih i stranci koji nemaju austrijsko državljanstvo.
Učesnici skupa su istakli da je neophodno da svi zajedno svojim merama utiču i doprinesu zaštiti zaposlenih kroz primenu zakona, mogućnosti sindikalnog organizovanja, zaključivanjem kolektivnih ugovora, a neophodan je i pritisak javnosti, kao i globalni okvirni sporazum.


Oštre kazne poslodavcima smanjiće broj povreda na radu

1. novembar 2018.

Izmenom zakonskih propisa i njihovom striktnom poštovanju i uvođenjem visokih kazni za poslodavce koji ne poštuju mere bezbednosti i zdravlja na radu, kao i kampanjom svih aktera društva, mogu se sprečiti brojne nesreće i srmtni slučajevi na radu, koje su se poslednjih meseci dogodili u Srbiji, ukazano je danas na skupu koji je organizovao Savez samostalnih sindikata Srbije.
U cilјu traženje odgovora na pitanja kako sprečiti nesreće na radnom mestu, unaprediti i očuvati zdravlјe zaposlenih u svim oblastima, naročito u najrizičnijim, poput građevinarstva, rudarstva, hemijskoj, namenskoj i prerađivačkoj industriji, Savez je organizovao okrugli sto, pod nazivom "Bezbedno i zdravo - radničko je pravo".
Svi akteri društva, posebno državni organi, moraju da doprinesu stvaranju ambijenta koji će omogućiti bezbedan rad na svakom radnom mestu, kao i uvođenje oštrih kazni koje će sprečiti poslodavce da ne primenjuju sve neophodne mere bezbednosti i zdravlja na radu, rekao je predsednik SSSS Ljubisav Orbović.
Kažnjavanjem takvih poslodavaca, ali i radnika koji ne koriste zaštitnu opremu koju je obezbedio poslodavac, može biti spašen nečiji život, kazao je Orbović, upozorivši na činjenicu da je za poslednjih 12 godina čak 440 radnika u Srbiji izgubilo život na radnom mestu.
On je ukazao da je naše društvo omogućilo da se radnici sve više angažuju po potrebi, "na crno", da rade bez kontinuiteta i neophodne obuke, što doprinosi nesrećnim slučajevima.
Orbović je ocenio da je pozitivno to što neke kompanije brinu o zaštiti i bezbednosti radnika na radu, ali da ima i onih koji takva prava ne poštuju. Najviše povreda i smrtnih slučajeva dešava se kod radnika koji rade "na crno", i to je oko 30 odsto od ukupnog broja slučajeva, rekao je on.
Orbović je predložio da 2019. bude proglašena godinom bezbednosti i zdravlja na radu, tokom koje bi se, različitim akcijama, kampanjom i merama, doprinelo sprečavanju smrtnih slučajeva i povreda na radu.
Državni sekretar u Ministarstvu rada Nenad Nerić pozvao je sindikate i udruženja poslodavaca da se pridruže akciji "Reci ne radu na crno", koju sprovodi to ministarstvo.
On je za iduću godinu najavio donošenje novog zakona o bezbednosti i zdravlja na radu, kao i povećanje broja inspektora za rad, što bi trebalo da doprinese boljem stanju u toj oblasti.
Inspektorat za rad je, prema rečima direktora Stevana Đurovića, povećao za 43 odsto broj inspekcijskih nadzora tokom ove godine u odnosu na prethodnu, što je, između ostalog, rezultiralo da se za 4.300 smanji broj onih koji su prošle godine radili "na crno".
Upozorivši na podatak da godišnje u Srbiji strada 30 ljudi, Đurović je pozvao na "buđenje svesti svih" i da svako ponese svoj deo obaveza i odgovornosti.
Prorektor Beogradskog univerziteta profesor Petar Bulat ukazao je da je medicina rada skoro potpuno "gurnuta" u privatne ruke, da država ne odobrava specijalizaciju za tu oblast, zbog čega je taj medicinski kadar, koji je neophodan za bezbednost i zdravlje na radu, skoro nestao.
Upozorivši na veliki broj profesionalnih oboljenja radnika, za čije lečenje poslodavac nije zainteresovan, profesor Bulat je apelovao na državu da medicini rada vrati stare nadležnosti.
Direktorka Uprave za BZR Marina Furtula smatra da kazne za poslodavce koji ne poštuju mere bezbednosti moraju biti mnogo veće.
Ukazavši na neke nelogičnosti u kaznenoj politici, Furtula je navela da poslodavac koji zaposli radnika "na crno" plaća kaznu dva miliona dinara, dok za ugrožavanje bezbednosti radnika plaća kaznu jedan milion.
Da su mere bezbednosti važne ona je objasnila podatkom da se jedan uloženi dinar u prevenciju vraća 16 puta više.
Furtula je rekla da će Ministarstvo rada, na predlog SSSS, iduće godine, nakon donošenja novog zakona o bezbednosti i zdravlja na radu, početi sa izradom nacrta zakona o osiguranju i povreda na radu radi naknade štete.
Nebojša Miletić iz Unije poslodavaca Srbije je rekao da su poslodavci koji zapošljavaju radnike "na crno" protivnici i tog udruženja i države.
Unija će i dalje sarađivati sa sindikatima i, kao i do sada, dati svoj doprinos sprečavanju nesreća na radu, dodao je on.
Ministar za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević je rekao da je zaštita i bezbednost na radu pravo svakog radnika i obaveza poslodavca, "o čemu treba da se kontinuirano podseća u javnosti i u čemu veliku ulogu imaju i mediji".
Naglasivši da i jedan izgubljen život za njega znači poraz, Đorđević je najavio da će njegovo ministarstvo redovno javno objavljivati svaki incident koji se dogodi, dok će poslodavaci za koje se utvrdi odgovornost snositi prekršajnu ili krivičnu odgovornost.


Sastanak projektnog savetnog odbora BWI

10. oktobar 2018.

Konferenciji su prisustvovali u ime našeg sindikata sekretar Zoran Radoman i Petar Nećak predsednik JSO JP "Srbijašume".
Internacionala radnika građevinarstva i drvne industrije je uputila poziv Samostalnom sindikatu šumarstva i prerade drveta Srbije, kao članu BWI-a, da u Istambulu od 2. do 5. oktobra prisustvuje Projektnom savetodavnom odboru za Pan Evropu. Takođe, poziv je upućen i za konferenciju BWI o inovativnom sindikalizmu, koja se održava nakon završetka sastanka Projektnog odbora.
Prvog dana se okupilo 15 odabranih predstavnika iz šumarstva, drvne industrije i građevinarstva iz regiona Pan Evrope, koji učestvuju u Projektu sa predstavnicima švedskog sindikata i BWI. Cilj sastanka je bio da se izvrši nadzor i procena uspešnosti sprovođenja Projekta zasnovanog na izveštajima sindikata koji u njemu učestvuju.
Sekretar Samostalnog sindikata šumarstva i prerade drveta Srbije Zoran Radoman je na sastanku izneo šta je sve naš sindikat učinio do sada i šta se u budućnosti od Projekta očekuje. On je izložio aktivnosti u okviru deset pitanja koja je BWI postavio.
Održivi razvoj šumarstva i drvne industtrije, organizovanje radnika iz privatnog sektora, privlačenje mladih u sindikat, kao i bezbednost i zdravlje na radu u sektoru šumarstva i drvne industrije. Istaknuto je da je urađeno dosta, ali da mora još više.
U uslovima kada globalizacija i neoliberalna doktrina sve više umanjuju prava radnika u Srbiji, kao i da naša država "žmuri" na kršenje zakonskih prava i konvencija MOR, teško je održati prava naših članova. Tome doprinosi i trend fleksibilnog načina zapošljavanja radnika ( angažovanje na privremene i povremene poslove itd. ) i zapošljavanje radnika preko agencija.
Rečeno je još da sindikat mora da organizuje svoje redove na bolji i efikasniji način, te da se profesionalizuje rad u sindikatu, kako bi bio sposoban da se odupre moćnim poslodavcima, multinacionalnim kompanijama i uspostavi ravnopravan socijalni dijalog sa državom, koja bi tako uvažavala stavove sindikata, a ne da ih ignoriše.
Drugog i trećeg dana održana je konferencija o inovativnom sindikalizmu, na kojoj su učesnici predložili strategiju delovanja sindikata u budućnosti.
U raspravi su učestvovali predstavnici više od 20 zemalja iz Evrope ( Azerbejdžan, Kazahstan, Moldavija, Ukrajina, Ukrajina, Švajcarska, Nemačka, Švedska, Rusija itd), ali i iz regiona (Makedonija, Hrvatska, BiH, Crna Gora ).
Objavljene su četiri studije, istraživanja i ekspozei na temu inovativnog sindikalizma. Formirane su četiri radne grupe koje su podnosile izveštaje na konferenciji o najbitnijim strateškim pitanjima.
Sekretar Zoran Radoman je učestvovao u radu prve grupe, dok je Petar Nećak, predsednik JSO J.P. "Srbijašume" bio učesnik druge grupe.
Napravljen je izveštaj o radu u grupama koji će ući u radni materijal i biti sastavni deo ciljeva i aktivnosti za regionalni plan za Evropu 2018 – 2021.
Sekretar
Zoran Radoman


Poseta privatnim preduzećima u okviru BWI projekta

1. oktobar 2018.

Poseta privatnim preduzećima "Šamarica-trade" i "Runolist"u okviru Projekta sa BWI – sindikalno organizovanje radnika iz privatnog sektora
Sekretar ROS Zoran Radoman ičlan Republičkog odbora Miljana Županac posetili su 27. septembra privatnu pilanu "Šamarica – trade" u Rumenki, gde su razgovarali sa direktorom i vlasnikom pilane.
Pilana "Šamarica – trade" je odabrana za posetu, jer je to jedno od retkih privatnih preduzeća koje poseduje sertifikat kojim se potvrđuje da je poslovni objekat u grupi preduzeća sa najboljom bonitetnom ocenom u Srbiji.
Posle obilaska pogona za proizvodnju i razgovora sa radnicima uverili smo se da preduzeće posluje na zdravim principima i da se radnicima redovno isplaćuju zarade. Upoznali smo vlasnika ove pilane sa radom našeg sindikata. Naišli smo na veliko razumevanje i dogovorili smo da se saradnja nastavi i da sledeći put konkretizujemo našu saradnju.
U nastavku dana posetili smo još jedno privatno preduzeće "Runolist", koje se bavi proizvodnjom paleta, rezane građe i prodajom ogreva. U razgovoru sa vlasnikom preduzeća saznali smo da je odnos sa radnicima vrlo korektan, da se zarade isplaćuju bez i dana kašnjenja. Problemi su oko visokih kamata banaka i nedostatka sluha države za potrebe malih preduzeća. Potrebno je i manjim sistemima pomoći kroz subvencioniranje i povoljne kredite kako bi se likvidnost zadržala, a time i stabilna radna mesta. Obećali smo da ćemo kao sindikat pomoći da se preko nas apel poslodavac čuje. Pružena ruka sindikata privredi i poslodavcima je prihvaćena i ostaje da našu saradnju nastavimo kako bi poslodavci imali što bolje uslove za rad, a naši radnici zadovoljni uslovima rada i zaradom.


Šumarijada 2018.

24. septembar 2018.

Od 31.avgusta do 2. septembra u Vrnjačkoj Banji je održana 17. po redu Šumarijada u organizaciji Jedinstvene Sindikalne organizacije J.P. "Srbijašume". Na šumarijada je učestvovalo oko 700 takmičara i gostiju, koji su bili smešteni u hotelima "Zvezda", "Fontana" i "Breza". Kao i svake godine takmičenje je održano u nekoliko sportskih disciplina, a održano je i takmičenje sekača. Najbolji će predstavljati Srbiju na svetskom prvenstvu, koje će biti održano 2020 godine. Igre je otvorio vršilac dužnosti J.P. "Srbijašume" lgor Braunović, a goste je pozdravio i Predsednik opštine Vrnjačka Banja. Generalni pobednik Šumarijade je Šumsko gazdinstvo Kruševac, a pobednik proizvodnog takmičenja je bio Marko Nešović. Takmičenje je proteklo u fer i korektno borbi, a dogovoreno je da se i sledeće godine nastavi ova lepa manifestacija.


Regionalna konferencija žena

14. septembar 2018.

BWI Evropska regionalna konferencija žena, 2018. Amandla!
Moć ženama
Od 5. do 7. septembra, više od 80 žena iz 21 zemlje širom Evrope okupilo se u Sarajevu, u Bosni i Hercegovini, da bi razgovarale o strategijama sindikata kako bi se osigurala rodna ravnopravnost i o borbi protiv rodno zasnovanog nasilja, kao i o kampanjama za ravnopravnost u platama.
Regionalna ženska konferencija BWI započela je sa otvaranjem panela o tome kako sindikati i organizacije zajedno rade na zaustavljanju rodno zasnovanog nasilja na radnom mestu i u celokupnom društvu.
"Sindikati dugo vremena nisu prepoznali nasilje zasnovano na rodu kao pitanje sindikata, ali danas, kao rezultat snažnog aktivizma žena, sindikati se pridružuju pozivu za boru protiv svih oblika seksualnog uznemiravanja i diskriminacije na radu i u zajednici ", rekla je Gail Cartmail, pomoćnica generalnog sekretara UNITE unije i jedna od sedam žena u BWI Svetskom odboru.
Jedan od ključnih ciljeva konferencije bilo je razmatranje rodne konvergencije strateškog plana BWI 2018-2021, usvojene na kongresu BWI prošle godine u Durbanu, u Južnoj Africi.
"Strateški plan uključuje ravnopravnost polova, ali je važno osigurati da postoje rodne dimenzije u svim oblastima rada i politike BWI-a", rekla je Rita Schiavi, predsedavajuća Evropskog regionalna komiteta žena, kao i Međunarodnog ženskog komiteta.
Ona je dodala: "Takođe moramo nastaviti radnu kampanju za vrednovanje rada žena, koja se fokusira na organizovanje žena u sindikate i osnažavanje žena da preuzmu liderske pozicije unutar svojih sindikata".
Konferencija je zaključena uz obavezu učesnica da rade sa svojim sindikatom, da povećaju članstvo ženskog sindikata za 10%, obuče mlade žene u sindikatima i promovišu žene na rukovodećim pozicijama. Pored toga, naglasak je stavljen na potrebu da se žene uključe u timove za pregovaranje o kolektivnim ugovorima i da se uključe rodne klauzule u sporazume. Konferencija je takođe ponovila potrebu da se nastavi kampanja za rodnu ravnopravnost i kampanje za zaustavljanje nasilja zasnovanog na rodovima, sa ciljem poboljšanja radnih uslova za žene.
"Konferencija je pokazala pravu snagu žena u sindikatima. Verujemo da je naša borba za rodnu ravnopravnost borba za bolji život i bolje društvo za sve ", zaključila je Rita Schiavi.
Pozadina
BWI i njegove članice su aktivno radile na bavljenju izazovima sa kojima se žene suočavaju na radnom mestu i u sindikatima još od osnivačkog Kongresa održanog 2005. godine. Na ovom Kongresu, BWI se obavezao da će uspostaviti snažne, nezavisne, samostalne, rodno ravnopravne i demokratske sindikate u svim zemljama i usvojio je cilj rodnog meinstriminga i uspostavio ženske strukture na globalnom i regionalnim nivoima.
Ovi ciljevi su potvrđeni na nedavno održanom 4 Svetskom kongresu BWI u Durbanu, u Južnoafričkoj Republici, gde su žene lideri iz BWI uspešno sprovele kampanju pod natpisom "Glasajte za žene - Glasajte za promenu", za izmene statuta koje su rezultirale proširenjem sastava Svetskog veća i Svetskog odbora da bi se obuhvatilo bar 30% žena u ovim strukturama.
Pored toga, usvojen je Strateški plan za 2018 - 2021 u kom su istaknute ključne oblasti rada BWI za predstojeći period od četiri godine. Strateški plan je istakao sedam konvergencija BWI koje su strukturisane oko stubova: Izgradi (organizovanje); Brani (pregovaranje); i Unapredi (vršenje uticaja). Od sedam kovergencija ona koja se nalazi pod brojem 4 je fokusirana na rodnu ravnopravnost.
BWI Evropska regionalna konferencija žena je imala za cilj da dodatno razradi istorijsko dostignuće sa 4. Svetskog kongresa, kao i prethodni rad BWI u obezbeđivanju rodne ravnopravnosti još od 2005. godine.
Konferencija se posebno fokusirala na organizovanje (eksterno i interno) i na elemente kampanje i rodne elemente Strateškog plana, kao i na bavljenje nasiljem po rodnoj osnovi na radnom mestu i na odgovor zajednice i sindikata.
Ciljevi i rezultati konferencije:

  1. Razviti četvorogodišnji plan rada za sprovođenje Strateškog plana BWI 2018-2021, sa posebnim fokusom na Konvergenciju 4;
  2. Da obezbedi platformu za žene BWI da se umreže i razmene studije slučaja u organizovanju žena u sindikate i u vođenju kampanja za rodnu ravnopravnost;
  3. Da razviju posebne kampanje povezane sa konvergencijom 4 koje su posebno usmerene na bavljenje seksualnim uznemiravanjem i nasiljem po rodnoj osnovi na radnom mestu.
  4. Da uspostave regionalne i podregionalne instrumente za komunikaciju kao podršku kampanjama BWI.
Konferenciju su otvorile Rita Schiavi, Predsedavajuća, BWI Evropskim regionalnim komitetom žena, Lejla Catic, Predsednik, SSSPDPBIH-Bosna i Hercegovina u ime sindikata domaćina i Jin Sook Lee, Globalni direktor za kampanje, BWI.
O borbi protiv nasilja po rodnoj osnovi diskutovale su Carina Soderbjorn, Službenik za program, Sindikat sindikatu (Union to Union), Švedska, Vildana Džekman, pravnica, aktivistkinja i feministkinja, Fondacija CURE, Bosna i Hercegovina i Gail Cartmail, Zamenik Generalnog sekretara,UNITE, Velika Britanija
Anna Andreeva, službenik za politiku i kampanje u BWI vodila je Plearnu sesiju "Preispitivanje Strateškog plana BWI, Rezolucija i Odluka sa 4. Svetskog kongresa BWI". Ova sesija preispitala je odluke i ishode 4 Svetskog kongresa BWI po pitanju žena, sa namjerom izrade plana rad,a kako bi se uskladio sa Strateškim planom i drugim odlukama Svetskog kongresa. Sesija je predstavila kampanju "Vrednovanje rada žena" kao deo Konvergencije broj četiri strateškog plana.
Na okruglom stolu vođena je diskusija " Studije slučaja kampanje Vrednovanje rada žena u Evropi". Na ovoj sesiji su obrađeni uspešni slučajevi kampanje Vrednovanje rada žena u Evropi na različitim nivoima i područjima.Vodeći diskutanti su bile Marina Kurtanidze, predsjednica Gruzijskog sindikata građevinarstva i šumarstva, koja je govorila o ženskoj mreži u centralnoj Aziji i Istočnoj Evropi, Lejla Ćatić, Samostalni sindikat šumarstva, prerade drveta i papira BiH, SSPDPBIH, koja je govorila o organizovanju žena u sektoru šumarstva, predstavnik Švedskih članica BWI (SBTF), Švedska,o organizovanji žena u sektorima BWIa i Jin Sook Lee, Globalni direktor za kampanje, BWI, o BWI globalnim kampanjama.

Na sesiji o deljenju iskustava o borbi za osnaživanje žena u sindikatima, predstavljen je dijalog između žena na liderskim pozicijama u sindikatu, sa mladim ženama, identifikujući ključne izazove sa kojima se žene suočavaju u sindikatima, na radnim mestima i u društvu. Diskusija tokom ove sesije imala je za cilj da osnaži žene davanjem konkretnih primjera i sugestija o tome kako osnažiti žene u industriji. Vodeći diskutanti su bile Ivana Dimitrova, SGIP, Macedonia, Elena Rubtsova, Sindikat građevinarstva, Kirgistan, Secil Saricoban, TARIM ORMAN-IS, Turska, a moderator Zamany Menso, FNV, Netherlands.
Sesija "Kako izgraditi moć žena u sindikatima i Evropskim strukturama" je omogućila učesnicama da razviju akcioni plan za promovisanje žena u industrijama i da razviju rodno osetljivi program u radu sindikata, kao i da izrade predloge i plan za Regionlanu konferenciju BWIa, uključjujući promene u evropskim strukurama BWIa, Kampanju "Vrednujte rad žena" u Evropi, Kampanju za okončanje rodno zasnovanog nasilja i seksualnog uznemiravanja.


Usvojen set zakona iz oblasti rada

3. jul 2018.

Skupština Srbije usvojila je 28. Juna set zakona iz oblasti rada, koji će krajem ove nedelje stupiti na snagu.
Usvojeni su zakoni o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, o zapošljavanju stranaca, uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti, kao i Zakon o izmenama i dopunama zakona o mirnom rešavanju radnih sporova. .
Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima uređuje pojednostavljen način radnog angažovanja lica i plaćanja poreza i doprinosa za rad na poslovima koji su sezonskog karaktera. .
Zakon definiše poslove na kojima se angažuje radnik u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, a koji su sezonskog karaktera.
Taj zakon predviđa da poslodavac može da angažuje sezonskog radnika najviše 180 dana u toku kalendarske godine, a da za to vreme radnik ostvaruje pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i zdravstveno osiguranje samo za slučaj povrede na radu i za profesionalne bolesti.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca precizira odredbe kojima se vrši pojednostavljenje postupka izdavanja radne dozvole za zapošljavanje. Cilj tog zakona je dalje razvijanja povoljnog poslovnog okruženja i privlačenja investicija.
Zakon o izmenana i dopunama Zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti, predviđa da zaposleni mora biti u rаdnom odnosu kod ;poslodаvcа nаjmаnje tri mesecа pre dаnа upućivаnjа.
Taj zakon predviđa i ukidanje zakonske obaveze poslodavca da dostavlja ministarstvu rada obaveštenja o upućivanju zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo.
Novine u Zakonu o izmenama i dopunama zakona o mirnom rešavanju radnih sporova su rešenje arbitra koje sada ima snagu izvršne isprave, što će omogućiti sprovođenje rešenja arbitra donešenog pred Agencijom.
Takođe, mogućnost strana da u individualnom radnom sporu zaključe sporazum o načinu rešavanja spora, zatim da se u indvidualnom radnom sporu nađe i pitanje radnog vremena i utvrđivanje dužine godišnjeg odmora, kao i utvrđivanje minimalne zarade u skladu sa zakonom.
Sada će i kolektivni radni spor moći da se vodi povodom primene kolektivnog ugovora, ostvarivanja prava na utvrđivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca, i utvrđivanje minimuma procesa rada u skladu sa zakonom koji reguliše oblast štrajka.
Novina je i da se stranom u kolektivnom sporu smatra i štrajkački odbor (u slučaju da ne postoji sindikat kod poslodavca).
Veliku zaslugu za nova rešenja u ovom zakonu imaju reprezentativni sindikati, čiji su predstavnici učestvovali u radnoj grupi za izradu Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova.


3. Konferencija "Drvna industrija i šumarstvo Srbije"

26. jun 2018.

Brojni izazovi koji se danas postavljaju pred drvoprerađivačku industriju i šumarstvo u Srbiji, nameću potrebu da se pronađu dobra i prihvatljiva rešenja za njihovo prevazilaženje. Sa tim ciljem organizujemo Treću konferenciju "Drvna industrija i šumarstvo Srbije". Na bazi mnogobrojnih zahteva o većem, direktnom učešću privrednika, ove godine će se rad konferencije odvijati pretežno tematski, po okruglim stolovima uz samo nekoliko plenarnih tema.
Okrugli stolovi obuhvatiće veliki broj različitih sektora drvne industrije i šumarstva Srbije. Tako će se omogućiti da svaki učesnik ima prostora za aktivno učešće i davanje doprinosa panel diskusiji određene teme.
Okrugli stolovi će imati po jednog moderatora – predstavnika fakulteta i jednog moderatora – predstavnika privrede.
Na kraju konferencije će moderatori okruglih stolova predstaviti ideje i zaključke svih panel diskusija.

PREUZMI POZIV


Neefikasna drvna industrija Srbije

25. jun 2018.

Otvaranje robne kuće Ikea u Srbiji posle decenijskih pokušaja uzburkalo je javnost, kako potrošačku, tako i privrednu - posebno domaćih proizvođača nameštaja kojima će najveći prodavac nameštaja na svetu sasvim sigurno oteti deo tržišnog kolača.
Osim toga, dolazak švedske kompanije u prvi plan je izbacio i prilično zapostavljenu drvnu industriju Srbije koja poslednjih godina beleži pristojan rast i proizvodnje i izvoza, ali i dalje pati od neefikasnosti, piše Danas.
U prošloj godini proizvodnja nameštaja je porasla za 11,2 odsto u odnosu na 2015. godinu, dok je s druge strane zabeležen pad proizvodnje papira i proizvoda od papira od 0,5 odsto i u preradi drveta od 1,3 odsto. Rast proizvodnje nameštaja je još ubrzan u prvom kvartalu ove godine na 15,8 odsto, prema podacima Privredne komore Srbije.
Prerada drveta i proizvodnja nameštaja je jedna od retkih industrijskih grana koja pravi suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni. U poslednjih pet godina prosečan godišnji rast izvoza ove industrijske grane iznosio je 13,3 odsto, da bi u prošloj godini dostigao 890 miliona evra.
Iako je udeo ove industrije u BDP-u oko dva odsto, udeo u izvozu je 6,3 odsto.
Suficit u 2016. godini iznosio je 31,3 miliona evra, ali uglavnom zbog velikog deficita koji pravi proizvodnja papira od 220 miliona evra. S druge strane, industrija nameštaja je ostvarila izvoz od 360 miliona evra, dok je uvoz bio više nego dvostruko manji pa je suficit dostigao 226 miliona evra. Iako deluje mnogo, ovo u stvari nije ni blizu iskorišćen potencijal s obzirom na to da je još 2010. godine u strategiji razvoja drvne industrije projektovan izvoz od 500 miliona evra do 2015. godine, koji očigledno nije dostignut.
Izvoz prerađenog drveta i proizvoda od drveta je iznosio 200 miliona evra i to je u stvari problem srpske drvne industrije. Za razliku od zemalja u okruženju, dobar deo našeg drveta se izvozi kao polufabrikat u obliku rezane građe, paleta, furnira...
Ovo je u stvari razlog zašto je, prema podacima iz Akcionog plana podrške drvnoj industriji Srbiji, u 2015. godini preradom jednog kubnog metra trupaca u Srbiji i izvozom proizvoda od drveta prihodovano svega 275 dolara. Iste godine, poređenja radi, u Hrvatskoj je finansijski efekat prerade i izvoza jednog kubika drveta bio 591 dolar, što je 2,15 puta više. Razlog tome je što su u Hrvatskoj preduzeća koja prave finalne proizvode, dakle nameštaj, dobila 65 odsto ukupnih trupaca iz državnih šuma, dok je u Srbiji svega 48 odsto završilo u proizvodnji nameštaja. Čak 52 odsto trupaca se ili izveze u tom obliku (četiri odsto) ili kao rezana građa (41 odsto) ili kao neki drugi oblik polufabrikata.
U Akcionom planu stručnjaci su zaključili da količine trupaca koje dobijaju pojedini vodeći proizvođači nameštaja nisu dovoljne da podmire njihove potrebe. I iako takvi proizvođači imaju mogućnost da povećaju postojeći obim proizvodnje i izvoza nameštaja od masivnog drveta za najmanje dva puta, na takav korak se ne usuđuju jer ne mogu da nabave potrebne količine drveta.
Koliko srpsku privredu košta izvoz drvnih proizvoda niske dodate vrednosti najbolje pokazuje podatak da je u 2015. godini izvoz rezane građe od 145.000 kubnih metara doneo prihod od 45,3 miliona evra. Prema računici, od ovoliko drveta se moglo napraviti pet miliona stolica čija tržišna vrednost bi bila oko 265 miliona evra. Dakle da su drva prodata fabrikama nameštaja umesto pilanama ukupan prihod bi bio 5,8 puta veći. Uz put, u procesu proizvodnje ovoliko stolica bi moralo biti zaposleno bar još 5.000 ljudi, koji nisu bili potrebni za sečenje dasaka.
Izvor: Danas


Drvna industrija

24. jun 2018.

Ukupna površina pod šumama Republike Srbije po novoj inventuri, koja je završena u 2008. godini, oko 2.252.400 hektara, od čega je u državnom vlasništvu 53%, a u privatnom 47%. Srbija se smatra srednje šumovitom zemljom i od ukupne površine teritorije (Vojvodine i Srednje Srbije) pod šumom je 29,1%.
Ukupna zapreminska masa šuma je oko 363 miliona m³, a godišnji prirast je povećan sa 6 na 9 miliona m³.
Obrada drveta i industrija nameštaja obuhvata 2.182 privredna društva koja zapošljavaju 22.965 radnika. Više od 90% preduzeća je u privatnom vlasništvu i uglavnom se nalazi u centralnim delovima Srbije. Većina ovih preduzeća se bave preradom drveta (1.504), dok su ostali angažovani u proizvodnji nameštaja (678). Udeo sektora u BDP-u Srbije je 1,4%, dok je drvna industrija doprinos ukupnom izvozu iznosi 5,7%, uz stalan pozitivan trend rasta tokom poslednjih nekoliko godina.
Dugogodišnje iskustvo u Srbiji neguje veliki broj visoko kvalifikovanih radnika koji čine ovu industriju veoma konkurentnom. Kompanije stalno modernizuju svoju opremu kako bi se prilagodili različitim trendovima i potrebama svojih klijenata.

Preduzeća Prerada drveta Nameštaj  
  Br. firmi Br. zaposlenih Br. firmi Br. zaposlenih
Mikro 1.296 3.350 524 1.620
Mala 179 3.621 106 2.114
Srednja 28 2.548 43 4.095
Velika 1 582 5 5.035
Ukupno 1.504 10.101 678 12.864
   

Pored poljoprivrede i prehrambene industrije, drvna industrija je drugi najvažniji sektor u zemlji, koji ima konstantan trgovinski suficit. Kada je reč o strukturi izvoza, jedna polovina izvoznih proizvoda pripada industriji nameštaja, a druga ostalim proizvodima od drveta. Obzirom na Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, pojačan je izvoz nameštaja u Rusku Federaciju za 50% u 2014. godini u odnosu na 2013.
Tokom protekle decenije, drvna industrija Srbije je bila jedan od najatraktivnijih sektora za strane investitore. Francuski Tarkett, italijanski Ditre i Gruppo Fantoni, austrijska Kronospan i mnogi drugi su izgradili svoje fabrike u Srbiji u cilju snabdevanja ne samo na domaćem tržištu, nego i EU i sve veće tržište Ruske Federacije.
Državnim šumama upravljaju javna preduzeća Srbijašume i Vojvodinašume. Godišnji obim seče drveta u komercijalne svrhe u Srbiji je oko 2.636.000 miliona kubnih metara, od čega oko 2 miliona m3 su proizvedeni u državnim šumama od strane državnih preduzeća, dok 561.000 m3 se poseče u šumama u privatnom vlasništvu.
Pilanska tradicija u Srbiji datira od početka 19. veka. I danas, Srbija je 2. najveći proizvođač rezane građe bukovog drveta i 3. najveći proizvođač rezanog tvrdog drveta na Balkanu. Rezana građa, osim nameštaja, je najznačajniji šumski proizvod od drveta u prerađivačkoj industriji Srbije. Pilane čine 63% od ukupnog broja preduzeća za preradu drveta. Godišnja proizvodnja rezane građe lišćara u Srbiji premašuje 300.000 m3, a 70% je bukovo drvo.
Ploča iverica je drvni proizvod sa najvećom potražnjom u Srbiji. Iako je Austrijska kompanija Kronospan investirala u fabriku ploča u Lapovu 2009. godine, a italijanska kompanija Fantoni je privatizovala srpsku firmu Špik Iverica Ivanjica, potražnja za pločama je i dalje veoma visoka. Povećanje domaće proizvodnje nije bilo dovoljno da zadovolji potrebe tržišta, tako da uvoz ploča iverica iznosi 8 miliona dolara mesečno. Taj podatak se trenutno može smatrati povoljnim, jer je do prošle godine uvoz ploča bio 10 miliona dolara mesečno.
Kada je reč o proizvodnji furnira, ljušteni furnir čini oko 90% ukupne proizvodnje furnira, a ljušteni topolov furnir je vodeći proizvod, dok je bukov furnir drugi po količini izrade. U Srbiji se proizvode i hrastov, jasenov i orahov furnir.
Proizvodnja lesonit ploča značajno je varirala u prošlosti. Nakon drastičnog pada od 61% u 1999. godini, proizvodnja je počela da se poveća od 2000. godine. Lesonit se proizvodi isključivo u fabrici SIMPO ŠIK Kuršumlija sa kapacitetom od preko 40.000 m3 godišnje. Pored korišćenja na domaćem tržištu, izvozi se u Grčku i Tursku, mada je i uvoz ovog proizvoda i dalje veoma veliki, uglavnom iz Mađarske i Nemačke.
Došlo je do značajnog povećanja proizvodnje ploča od masiva. Proizvode se uglavnom od bukve. Ovi proizvodi se koriste za stepeništa, ploče stolova i drugih delova nameštaja. Proširenjem proizvodnje firmi koje su se bavile pilanskom preradom, naročito u Centralnoj Srbiji, stvoren je proizvod koji je značajno povećao izvoz ploča od punog drveta. Glavna izvozna tržišta su Nemačka i Italija.
Proizvodnja drvene stolarije ima dugu tradiciju u Srbiji. Veliki broj kompanija proizvodi visokokvalitetne prozore i vrata, a značajne količine se direktno izvoze u Rusku Federaciju i EU. Proizvodnja vrata je uglavnom od hrasta i bukve. Međutim, i smrča i jela su takođe uobičajen repromaterijal. Domaće kompanije koriste kvalitetne metalne okove za stolariju, a poštuju i ekološke standarde pri izradi stolarije.
Najnoviji proizvod drvne industrije je pelet. Tržište peleta Srbije razvija se od 2006. godine, ali intenzivna proizvodnja peleta je počela u 2008. godini. U Srbiji, pelet se proizvodi od drveta, pretežno bukovog sa manjim udelom smreke. Danas se veliki deo proizvodnje izvozi. Glavna izvozna tržišta za srpski pelet su Italija, Grčka i Nemačka.
Drvna galanterija je takođe jedan od značajnih proizvoda drvne industrije. Izvoz drvenih vešalica i raznih drugih predmeta od drveta je u stalnom porastu. Glavna izvozna tržišta, pored Italije i Nemačke, su Finska, Holandija i Švajcarska.
Nameštaj koji se proizvodi u Srbiji možemo svrstati u tri kategorije: nameštaj od masiva, pločasti nameštaj i tapacirani nameštaj. Oko 30% proizvedenog nameštaja je nameštaj od masiva. To je najskuplji nameštaj, izrađen od domaćih sirovina, koji se uglavnom izvozi. Fabrike koje proizvode nameštaj u Srbiji su opremljene savremenim mašinama i prate svetske trendove, kako u izradi, tako i u površinskoj obradi, pa su proizvodi konkurentni na evropskom tržištu nameštaja.
Izvor: PKS